Plastično drvo života (sitne priče za kratke živce)

BUBAMARA NA UVIĐAJU

Ugledavši u svom stanu bubamaru koja je, po njegovoj ličnoj proceni, bila na samrti, pomislio je da bi ona verovatno više želela da umre na nekom cvetu u prirodi, nego u njegovom zagušljivom stanu.
Pažljivo je smestio bubamaru na dlan, vodeći računa da nekim neishitrenim potezom ne ubrza njenu neminovnusmrt, uputio se ka parku koji se nalaziopreko puta zgrade u kojoj je živeo.
Bubamara se prvi put, a verovatno i poslednji, vozila liftom.
Noseći je nadlanu, ovaj dobri čovek bio je fokusiran na svoj plemeniti zadatak, ali ne i na saobraćaj, pa ga je dok je prelazio ulicu pregazio jedan od užurbanih automobila. Insekt je ostao da leži pored svog dobročinitelja koji je polako ispuštao svoju plemenitu dušu.
U poslednjim trenucima čovek je pomislio kako bi više želeo da umire u svojoj fotelji, a ne na asfaltu, ali mu se taželja, nažalost, neće ispuniti. Sa druge strane, da nije bio dobročinitelj, već kojim slučajem funkcioner, onda verovatno i bi.

MAGARAC, TIGAR I KONJ

Dugogodišnji teški fizički rad uticao je na to da je magarac imaprobleme sa leđima.
-Uzmi tigrovu mast, ona je najbolja! -reče mu tigar koji je bio u prolazu, a koji je pobegao iz zoološkog vrta, te je bio meta potrage.
Sa druge strane, konj sa kojim je delio farmu, a koji ništa u životu nije radio osim što je išao na razne izložbe, posavetovao ga je da je bolje da uzme konjsku mast, jer ona je ipak neprevaziđeni lek.
Iako bi mu bilo koja preporučena mast pomogla, magarac je radije odlučio da ćuti i trpi. Smatrao je da nije baš toliki magarac da veruje onima koji su pobegli iz zatvora, odnosno onima koji ništa ne rade, a koji pokušavaju da mu prodaju nešto svoje.

MOJ GOLUBE BELI

-Ova dvagoluba mora da su u braku. –primeti jedan penzioner.
-Zašto misliš? –upita drugi.
-Čini mi se da međusobno ne razgovaraju. –reče prvi.
-Nemaju prstenje. –reče drugi.
-A, vidi stvarno.
-Mislim da su pre politički protivnici. –zaključi drugi.
-Zašto misliš? –upita prvi.
-Maločas je jedanjednom detetu oteo kiflu iz ruke, a I jedan I drugi samo seru unaokolo…

Željko Žele Jovanović