Po preporuci

U kancelariji direktora fabrike vode „VodaLuks“ sedeli su direktor Batinić i Veverica. Direktor je šokirano gledao papire i zatim pitao Vevericu:

– Mislim da je ovo neka greška! Nemoguće da ste uhapšeni ovoliki broj puta?

– U redu, provalio si me, buraz. Duplo više puta sam uhapšen.

– Ali… – Batinić je pogledao u Vevericu, pa opet u papire, pa opet u Vevericu i pitao ga: – Zašto ste to stavili u CV?

– Pa da se pohvalim. Nije mala stvar biti toliko puta uhapšen, a ipak i dalje biti na slobodi. To govori i o tome koliko sam iskusna osoba.

– Ako se hvalite time, zašto ste onda smanjili broj hapšenja?

– Iz stranke su me savetovali da se ovde ne hvalim puno.

– Ali… – Batinić je bio zbunjen odgovorima, pa je promenio temu: – Kako god… Javio mi je, znate već ko, da Vas zaposlim, pa to moram i da uradim, iako mi instinkt govori da Vas odmah oteram.

– Znam već ko. Eto, ja budala godinama krao, umesto da sam se odmah učlanio u stranku i postao gospodin čovek.

– Šta znate da radite?

– Da provaljujem u kuće i da trčim.

Direktor Batinić je duboko udahnuo i izdahnuo, pa izgovorio:

– Staviću Vas da budete šef Sektora za punjenje i pakovanje. Tamo ćete samo da sedite, pijete kafe i gledate televizor, a sve će da rade radnici.

– A je l' baš moram da pijem kafu?

Direktor Batinić je zakolutao očima, pa odgovorio:

– Ne morate, samo sedite i gledajte televizor. Najbitnije je da tamo ništa nećete moći da upropastite.

***

Nedelju dana kasnije, novinar Lazar Novaković, zvani Sluško, stajao je ispred izgorele fabrike „VodaLuks“ i pričao u kameru:

– Ovde sam u svom rodnom gradu Vršcu, u kom je sinoć izgorela fabrika vode „VodaLuks“. Tako je, dobro ste čuli, izgorela je fabrika vode! Sa nama je šef  Sektora za punjenje i pakovanje – kamera se okrenula ka Veverici, koji je bio sav garav i u nagoreloj odeći. Sluško ga je pitao: – Kako se to desilo?

– Teroristi, eto kako! – Veverica je viknuo.

Autor Stefan Vučevski