Pobuna u paklu

U Paklu se baš zakuvalo. Osuđeni na okajavanje grehova i večnu patnju nisu hteli ni u vodu ni u vatru. Okupili su se oko najvećeg kazana i započeli protest.

Dežurni je odmah obavestio Pretpostavljenog, a ovaj je, brže bolje, telefonirao Nadležnom. Nadležni je naredio da se razularena masa rastera užarenim vatraljima i ošuri vrelom vodom. Tada su se oglasili zvaničnici Zapadne Nebeske Unije. Zahtevali su da Nadležni pregovara sa nezadovoljnim grešnicima. U suprotnom nema ništa od prijema Pakla u Zapadnu Nebesku Uniju. Nadležni je znao da je to direktno mešanje u unutrašnje stvari Pakla, ali nije imao izbora.

Pobunjenici su na pregovore poslali tročlanu delegaciju, a pregovarački tim Pakla predstavljao je Nadležni, kao nečastivi koji se za sve pita i o svemu odlučuje.

- Koga vi predstavljate?! – pitao je.

- Bezdušnike, prevarante, prevrtljivce i krvopije! – odgovorili su.

- I niste zadovoljni uslovima u Paklu?!

- Nismo.

- Vi ste sklopili pakt sa sotonom i predali mu svoju dušu još za života! – podsetio ih je nadležni.

- Znamo, ali očekujemo humani odnos prema nama, kao što se naša stranka, dole na zemlji, odnosi prema narodu!

Nadležni se interesovao koja je to stranka.

- Stranka Nebeskog Stremljenja! – obavestili su ga grešnici.

- Koliko znam, članovi te stranke idu samo u Raj...

- Tako je bilo do skora, a onda je glavni odbor odlučio da imamo većinu i u Paklu. Naša obaveza je da svuda i na svakom mestu širimo ideju Svetle Budućnosti i Blagostanja.

- I šta sada konkretno tražite?! – interesovao se Nadležni.

- Tražimo da umesto kazana, usijanih veriga i lomače upotrebljavate ekspres lonac, mikrotalasnu rernu i toster!

- Budžetom Pakla nisu predviđena sredstva za modernizaciju opreme!

- Onda mi nastavljamo protest. Nećemo da skapavamo u srednjovekovnim uslovima!

Nemajući kud Nadležni je odlučio da svim članovima Stranke Nebeskog Stremljenja oprosti grehe i pošalje ih u Raj na zasluženo uživanje. Pošto su svi grešnici bili učlanjeni u tu stranku protest je prekinut, a Pakao privremeno zatvoren da ne zvrji prazan...

Ljubomir Ilić