Preko Mini stara do mega Stara

- Vaše cenjeno ime?

- Ana, ali me svi zovu Ana Banana, kao Miša Banana, ako znate ko je to...

- Nisam čuo!

- Rekoh, zovem se Ana, ali me svi zovu Ana Banana, kao Miša Banana, ako ste čuli za njega. Znate ko je to?

- Nisam čuo za njega, ali sam čuo šta ste rekli! Nisam gluv!

- Pa što se onda pravite gluvi?

- Ne pravim se gluv!

- Pa šta me teraš da se ponavljam k’o istorija? I lud se praviš, a?

- Gospođice Ana Ban...a...na...a!

- Banana, bre! Šta mucaš? Ma, i ja ponekad mucam, ali nikad kad pevam!

- Pevate?

- O da, to mi je hobi! Želite li da čujete?

- Naravno! I ja volim da pevam!

- Ja slušam pop, a vi?

- Više sam narodnjak! Čovek iz naroda! Ne slušam popove, ali slušaju oni nas!

- Mene ne! Nikad mi nijedan pop nije došao na svirku! Tebi jeste?

- Naravno!

- Pa kakva je to svirka? Na nekoj sahrani, a?

- Ne, gospođice Ana Ban...a...na...a!

- Banana, bre! Šta mucaš? Zato ti i pevaš po sa’ranama naroda!

- Kog naroda?

- Našeg, bre! Srpskog! Jedinog koji imamo, a bolje da ga nemamo! Ali, nećemo valjda da razmišljamo o problemima naroda. Ajde da pevamo! Znaš ono od Kaliopi „Ja nosim kofer ljubavi, zato ti ne brini“

- Kakva je to glupa pesma o koferčetu? Znate nešto od Cece?!

- „Tačno nisam ja mala da štetu nikom ne bih priznala. Najlepšu lutku ja sam razbila“,“...i u vetar rasuo.Vetar misli, vetar zna sve što znamo...“

- Stanite! Ko zna? Šta zna? Niko ne zna ništa!

- „Tačno je“

- Za koferče nije tačno! Ne ide tako pesma, gospođice Ana Ban...a...na...a!

- Opet mucaš! Banana, bre, Bananamenu jedan! Malo sam improvizovala, iz Cece u EKV!

- Nemojte više da pevate!

- A ti, jel' ćeš da propevaš? Nećeš, a? Ne znaš tu pesmu?

- Ne znam! Nastavimo razgovor. Od stručne spreme šta imate?

- Spremna sam stručno i za ručno! Šalim se, ali se ne šalim!

- Nisam razumeo koju stručnu spremu imate?

- Ovu Moju, bre! Stručno spremnu Pičku!

- Ovo je Ministarstvo spoljnih poslova, a ne unutrašnjih!

- Spoljnih? Samo pušenje nema karanja?!

- Gospođice, ovo je razgovor za posao za radno mesto Savetnice Ministra spoljnih poslova!

- Mislila sam da su u pitanju „spolni poslovi“. Nisam videla ovo „J“, ali Vam verujem da ga ima!

- Ima „J“ svakako, ali u dužnosti na tom radnom mestu ne spada ni pušenje ni karanje! To ne mora!

- Što se mora nije teško, a što se ne mora je lako!

- Čestitam,gospođice, dobili ste posao! Ali Vam moram postaviti još jedno pitanje čisto da ispoštujemo protokol zbog televizije. A koja je Vaša vizija?

- Pink! Ružičastu viziju imam!

- Divno! Upravo nam takvi mladi trebaju! Sad televizija može i da napusti kancelariju! Izabrali smo novu savetnicu! Recite uredniku da ide samo video bez tona. Nemoj da čujem IT ton ič! Ajd zdravo! Ne, Vi, gospođice, snimateljima sam rekao! Vi, ostanite još malo!

- Imate još neko pitanje za mene?!

- Ja bih sad s reči da pređemo na delo!

- Odmah da počnem da radim?

- Taj rad, gospođice Ana B.!

- Zašto otkopčavate šlic?

- Pa da vidimo da li znate ono što se ne mora.

- Beži, bre! Ja sam poštena kurva! Nisam mislila da pušim celom Ministarstvu nego Ministru! Hoću preko Ministara da postanem Mega Star, a ne preko nekog kancelarijskog pacova! Odoh u Ministarstvo kulture, jer je ovo Ministarstvo nekulturno!

- Gospođice Ana, ali ja jesam Ministar spoljnih poslova! Dačić me zovu!

- Sav si, bre, u deminutivu! Samo za spoljne poslove i možeš da budeš. Teško da bi neki posao mogo unutra da mi radiš! Baš si mi ti za Ministara kad ti mini kara. Nemoj da mašeš ispred mene s tu malu patku! Što bi Ameri rekli... Ti si Duckčić, a ja sam Ana Nikol Smit! Idi bre u pičku materinu, za drugu pičku i nisi! Dajem otkaz!