Pričam ti priču

Eminentni stručnjaci iz tamo negde tvrde da, ako čovek mnogo puta ponovi neku laž, počne i sam da veruje u istu, pa tako laž postaje istina. Odavno preminuli pevač Rej Čarls je pre neki dan rekao da je kroz svoje tamne naočare uvideo da je mleko belo, i sneg je beo, ali ipak nisu iste nijanse. Dakle, ako postoji bilo kakva razlika u boji mleka i snega, onda mleko nije belo ili sneg nije beo, što daje povod da jednoga dana naučnici dokažu da je popularni Rej eskivirao istinu. Ipak, nauka je u stanju da dokaže da je mleko ljubičasto, jer ako mleko osvetlimo UV lampom postaje ljubičasto, ali ako znamo da je ljubičata boja kombinacija plave i crvene, onda ostaje dilema da li je prava boja mleka plava ili crvena. Prema tome, istina je skoro uvek onakva kakvom je u datom trenutku vidimo, što znači da bi izvorna boja mleka mogla da bude i crna, iako je očigledno da vidimo sasvim drugačije.

Pesimisti Tunguzije kažu da je prava boja mleka šućmurasta, ali da se mleko overilo prevelikom dozom kolostruma i pobelelo od muke. Zato su i mlečni zubi mlečno beli sve dok ne požute od konstantnog priliva duvanskih derivata. U nekoj epohi postojanja naše planete zlatni zubi su bili u modi, čak toliko da je i grof Drakula sa svojom hordom Vikinga opljačkao zlato iz Tutankamonove vikendične piramide u Bosni, i naručio estradni par zlatnih očnjaka kojima bi oduševio najmlađu ćerku Murata drugog. Kada je skontao da skoro svi vlaški i moldavski cigani imaju bar jedan zlatan zub, odlučio je da vrati svoje bele mlečne zube, jer grof je ipak grof. Naravno, sve je dobro ako zubi ne pocrne od sifilisa, ali i to je diskutabilno jer je crna boja samo najtamnija nijansa bele.

U poslednje vreme eskalira spika da naša planeta nije lopta već ravna okrugla ploča kao tanjir, na stubovima koji opterećuju kičmu jedne jadne kornjače. Ukoliko je to istina, onda možemo zaključiti da smo samo nečija zakuska na tanjiru spremna za konzumaciju. Obzirom da nas ima svakakvih, nečiji zubi će definitivno poprimiti razne nijanse bele boje, tako da belo više neće biti belo ni po kom osnovu, ali će ipak ostati belo jer još uvek ne postoji definicija bele boje. Čak je i pigmentacija kože promenljiva. Koža velike crvene ajkule je po zapisima proročice iz jugozapadnog sibira nekada bila zelena, ali se velika crvena ajkula usrala od straha u susretu sa dunavskim megalodonom, pa su joj pigmenti emigrirali negde u jugozapadnu Moravu i tako je postala velika bela ajkula. Kažu da je bila i veća, ali se od straha malo smanjila. Bunda belog medveda je nakada bila snežno bela, ali je vremenom malo požutela od usranih guzica veselih pingvina koji su koristili belog medu kao pokretni tobogan. Kako god, nama je svejedno kakvog je oblika naša planeta, nije nam važno da li smo nečiji tovni prasići, a još manje brinemo o nijansama belih jer smo samo potrošna roba kratkog roka trajanja, kojoj će pre ili kasnije požuteli beli zubi svakako poispadati. Nikada nisam čuo za majstora koji je napravio veliki termometar i nabio ga suncu u guzicu, a koji je neverovatno precizno izmerio temperaturu od pet ipo hiljada stepeni na površini našeg nebeskog kalorifera, jer bi takav uređaj bio epohalno otkriće. Šta konkretno imamo od toga da li je čovek ikada zakoračio na mesec, i kako je preživeo prolazak kroz Van Alenov prsten ultra visoke radijacije? Pa, kome je onda uopšte bitna razlika između istine i laži?