Prijateljska ćaskanja

Nerviranje

-Prosto ne mogu da podnesem kada škripe vrata. Sav se naježim i izgubim kontrolu. – ispovedao se prijatelj prijatelju.
-Mene nervira kada šuška kesa. –reče drugi prijatelj.
-Prazna kesa? –upita onaj prvi.
-Tačno. Šuškanje pune kese me već čini spokojnim.

Nekad i sad

-Ulazim u osmu deceniju života, i kada sagledam sav svoj život i sva dešavanja ovde, uviđam da se ovde nikada ništa nije promenilo. – reče jedan stariji gospodin svom prijatelju penzioneru dok su igrali domine.
-Nije istina! –brecnu se drugi penzioner koji je gubio u igri. –Mnogo toga se ovde izmenilo.
-Kao šta na primer? –podozrivo reče starac na pragu osme decenije života.
-Recimo, nekada su se robijaši sahranjivali mimo groblja. Za razliku od tada, danas samo kriminalci mogu da se sahranjuju na groblju. Jesi li ti video cene grobnih mesta?!

Poštena podela

-Gazda, kada ćeš da mi isplatiš zaradu? –sramežljivo upita radnik.
-Mogao bih i odmah, mada, nismo bili naročito profitabilni u poslednje vreme. Kriza je. – požali se poslodavac.
-Znam, ali treba mi novac. – još sramežljivije reče zaposleni.
-Nikakav problem. Iako sam ja organizovao posao, sve što smo zaradili, podelićemo na pola.
-Tako je pošteno! – poskoči radnik pa protrlja ruke.
Gazda zapljunu prste pa izbroji novac koji je izvadio iz džepa.
-Izvoli, ovo je tvoja polovina, tako je pošteno.
-Pošteno, nego šta! –ushićeno reče radnik –Hvala lepo!
-Kada smo već kod poštenja, bilo bi lepo da mi ti sada daš svoju polovinu. –uz osmeh reče gazda.
-Kako to? Zašto?! – zbunjen je radnik.
-Pa, moju polovinu smo podelili. Bilo bi pošteno da sada podelimo i tvoju, zar ne? Uostalom, ja ne bih mogao ubuduće da radim sa nekim ko nije pošten kao ja. –nastavio je gazda sa još većim osmehom na licu.
-Pa dobro, kada tako kažeš.... – smušeno izusti radnik pa uze da broji novac. Evo, ovo je polovina.
Gazda uze novac pa ga strpa u džep sa prethodnom polovinom.
-Zadovoljstvo je poslovati sa tobom. A, tako je i pošteno.
-Pošteno... –oborenim pogledom reče radnik.
-Lako smo se dogovorili. Nas dvojica nismo samo poslodavac i zaposleni. Mi smo mnogo više od toga. Mi smo prijatelji, pre svega. –reče gazda, pa pomilova radnika po klonuloj glavi.

Željko Žele Jovanović