Raštimovano jutro
Jutro je. Mlada romkinja je ušla u sobu i zamišlljeno se zagledala u čopor nemirne dece. Ne mogu reći da su ta deca pravila nered, budući da je nered u sobi već postojao. Deca su svojim aktivnostima samo razmeštali nered sa jednog kraja sobe na drugi. Romkinja je izabrala jedno dete i krenula u prosjačenje. Imala je nekoliko dece na raspolaganju. Neka su bila njena, neka samo njenog muža, neka su bila od njene zaove. Naravno, uvek bi izabrala neko manje dete koje nije mnogo teško budući da ga treba nositi kroz čitav grad. Ostala deca, ona veća i samostalnija poslata su u grad da rade, odnosno da prosjače. Neka su se bavilia čišćenjem šoferki, neka su jednostavno prosila a imali su u ekipi i jednu perspektivnu muzičku zvezdu. Taj mali talentovni dečak, pored toga što je voleo dugo da spava, sasvim je dobro svirao harmoniku. Zvučalo bi to mnogo bolje da harmonika nije raštimovana ali imalo je i to nekih svojih draži kada je prosjačenje u pitanju. I kao što mlade, atraktivne devojke zamišljeno pred otvorenim ormanom biraju odevnu kombinaciju za taj dan tako je mlada romkinja birala odgovarajuće dete za taj dan. Izabrala ga je, uzela u naručje i krenula u obilazak kafića i njihovih bašti.
Sredovečni muškarac je zamišljeno u pekari razgledao pecivo koje je bilo u ponudi. Puter kifle sa džemom, puter kifle sa sirom, pite sa zeljem, pite sa zeljem i sirom, makovnjača. Prstima koji sačinjavaju tu neraskidivu vezu svetog trojstva u pravoslavnoj veri, gladio je par novčanica u svom džepu od pantalona. Dok su se prsti desne ruke migoljili po džepu, prsti leve ruke češkali su kosu na temenu sredovečne glave. Muškarac je bio kamufliran. Na njegovom licu se odražavalo razmišljanje i dilema, koje pecivo doručkovati ovog jutra? Zapravo, on je pokušavao da se priseti koji je zbir novčanica u njegovom džepu. Kinjio je sebe što nije prebrojao novac pre ulaska u pekaru iako je znao da nije sklon brojanju novca. Kako naći volju i prebrojati svoj novac kada znaš da je njegov zbir mizeran, skoro pa ništavan? Propuštao je mušterije koje su naknadno dolazile, pravdajući se da se još nije odlučio. Rizikovati? Kasirka u pekari je bila zaista lepa. Nije lepo brukati se a naročito to nije lepo činiti u prisustvu lepe žene. Da li jednostavno izaći i ništa ne kupiti?
-Dve obične kifle i jogurt. - izusti nakon što ga je kasirka ponovo pogledala sa pitanjem u očima.
-Oprostite, bez jogurta. Samo te kifle. Za poneti. Izgubio sam apetiti od ovolikog razgledanja. - nasmeši se muškarac. Zbir u džepu ga nije obrukao.
Jedna prijateljica je drugoj, u bašti kafića, prepričavala prošlonedeljni događaj njihove treće prijateljice. Zauzete svojim razgovorom nisu dale odgovor na ispruženu ruku mlade romkinje. Dete u njenom naručju se vrpoljilo pružajući ruku ka jednom stolu na kojem se, između ostalog, nalazila i jedna čaša sa ceđenom pomorandžom.Gospodin sa sedom bradom, koji je prelistavao dnevnu štampu u ovoj bašti, jedini je koji je odgovorio na ispruženi dlan. Pruživši joj novac odmahnuo je rukom na njena zahvaljivanja. Nije to učinio iz milosrđa. Novac je poklonio da bi izbegao nevešto kukomavčenje mlade romkinje.
Dve kifle, do pola uvijene u papir, klatile su se poput mehaničkog klatna u beloj kesi iz pekare. Ispred sredovečnog muškarca koji je nosio ove dve kifle pojavio se zadihani, bosonogi rom sa ispruženim dlanom i molbom. Muškarac je zaobišao dečaka, kao što je to činio sa žardinjerama koje su mu se nalazile na ovom putu. Dok je to činio vodio je računa da mladog prosjaka ne zakači svojom kesom. Nekih dve stotine metara odatle počeo je da se širi zvuk raštimovane harmonike.