Reč po reč

Novi posao

Jednom je jedan političar rešio da napusti politiku, ali nije znao šta bi drugo mogao da radi, s obzirom da se čitavog života samo politikom bavio. Odlučio je da se posavetuje sa svojim najboljim prijateljem, čovekom kojeg poznaje od malih nogu.
-Možeš da se zaposliš da radiš na kasi u supermarketu. - reče mu prijatelj nakon što se trgnuo iz razmišljanja.
-Zašto baš to? – zbunjeno upita, još uvek aktuelni, političar svog prijatelja.
-Imaš lepljive prste, dobre su za otvaranje kesa na kasi. – odlučno reče prijatelj.

Slepilo

Slepac, koji je živeo sam, ponovo je u veš mašinu ubacio zajedno i crni i beli veš. Za njega boje ništa nisu značile što nije ništa neobično s obzirom da ih nije ni video. Slušao je on često o bojama i nesumnjivo je znao da je nebo plavo, a da su jagode crvene, ali kako se rodio slep, on nije znao kakva je to plava boja, a isto tako nije mogao ni da pretpostavi izgled crvene.
Na kraju dana voleo je da se opusti uz čašu vina. Crnog ili belog. Bilo mu je svejedno koje je u pitanju zato što nije ni znao kakva je razlika.
Međutim, iako je rođen slep, iako nikada nije video boje, on je nesumnjivo znao da oko njega vlada crna svakodnevnica.

Besede ispred zgrade

-Dobri moji, sve na ovom svetu može da se iskoristi i na dobar i na loš način. –započeo je svoje izlaganje naš mudri komšija, večiti neženja i besposličar.
-Ma neće biti da je baš tako. –odgovori mu neko samo da bi mu kontrirao zato što bi onda komšijine priče bile zanimljivije i sadržajnije.
-E pa baš je tako i postoji milion primera kojima bih mogao da potkrpim ovu svoju tvrdnju. –samouvereno odgovori komšija čiji je nadimak bio Sokrat.
-Evo, droga na primer, ona ne može da se iskoristi ni za šta dobro! –reče jedan pubertetlija iz naše zgrade.
-Nije istina! I droga može da bude jako korisna! –nastavio je sa svojom samouverenošću Sokrat.
-Kako? –upitasmo gotovo svi okupljeni u glas.
-Jednostavno. Uzmemo drogu i nadrogiramo sve svetske vlastodršce, pa neka onda vladaju u svojim glavama, neka ratuju i uništavaju svet, a nas bi tako ostavili na miru. –poentirao je Sokrat sa onim njegovom zadovoljnim smeškom.