Saopštenje žirija sa takmičenja kulinara pod nazivom „Nacionalne kuhinje“

Na ovogodišnjem takmičenju kulinara pod motom „Nacionalne kuhinje“ nema pobednika. Nema ni drugog, trećeg mesta, uopšte nema rangiranih. Opšti zaključak stručnog žirija je da su takmičari promašili metu. Ili temu, ako to lepše zvuči!

Naime, iako je takmičenje bilo međunarodnog karaktera i sami organizatori su s pravom očekivali veliki odaziv majstora kuhinje iz cele Evrope, ako ne i sa šireg prostora, na „megdan“ su se pojavili samo kuvari iz republika na teritoriji bivše Jugoslavije. Ta činjenica sama po sebi i nije najveći nedostatak samog takmičenja. To što je bilo šest ravnopravnih ekipa s punopravnim statusom, u suštini nije niti malo niti beznačajno. I jedne, Kosovo, nepriznate ekipe, jer nisu hteli da stave zvezdu ispred svog imena a koristili su zastavu strane države, što organizator nije dozvolio. Na kraju su učestvovali van konkurencije!

Pored ovih učesnika bilo je i više regionalnih timova iz skoro svake bivše, jugoslovenske republike, a sada nezavisne države, ali po propozicijama oni, isto tako, nisu ulazili u konkurenciju za nagrade. Učešće ovih regionalnih družina svelo se na lokalnu promociju.

Šta je zajedničko, a šta posebnost pojedinih takmičarskih ekipa na ovom prvenstvu? Pre svega ništa nacionalno i osobeno nije predstavljeno. Svejedno da li je to Kranjska kobasica, Dalmatinski ili Crnogorski pršut, Leskovački pasulj, Mućkalica, makedonsko Tavče na gravče, Bosanski lonac, ova ili ona pica, sarma, đuveč, gulaš, burek, odnosno ovakva ili onakva pita, sve je to došlo s nekih drugih prostora. Nema tu ničeg svog. Pasulj je svuda isti. Pita se neznatno razlikuje od mesta do mesta. Gulaš, sarma, ćevap, pica, burek, čak i imenom kazuju da pripadaju nekim drugim kuhinjama!

Poražava podatak da svi učesnici takmičenja obilato koriste začine. Preterano i po pravilu pogrešno. Oseća se tendencija da se zabiberi što više i što jače. Takođe se primećuje namera da se drugome zaprži čorba. Mast ili ulje koriste se u toj meri da jelo pliva u njima. Kosovski kulinari, naprotiv, koriste isključivo loj, ali je Kosovo i najbolji primer da nije dobro kad sve ide po loju!
Simptomatično je da niko od takmičara nije upotrebio jaja niti za jedan recept, mada je očigledno da je i samim takmičarima, ali i mnogobrojnoj publici došlo do jaja! Uočljivo je, takođe, da je svima prekipelo i samo se čeka kada će da pukne. Misli se na lonac, odnosno šerpu. Stoga je bolje olabaviti poklopac na vreme. Žiri sa žaljenjem može da konstatuje da se preterivalo s masnoćom i nezdravom ishranom. Beli bubrezi, škembići, prezla, kolenice, teleća glava u saftu, sve to pod naznakom navodnog nacionalnog specijaliteta, uz mnogo crnog i belog luka, presoljeno i uz obilatu upotrebu alkoholnih pića; svih vrsta i u neograničenim količinama!

Korišćenje voća, svežeg povrća i uopšte salata bilo je u minimalnim količinama. Ove namirnice neretko su upotrebljene u potpuno pogrešnom kontekstu. S mesom s kojim se ne služe ili s ribom, uz koju ne pristaju. Kod već pomenute ribe, ne samo da je spremana uzgred i tek reda radi, nego je spremana samo jedna vrsta ribe. Sitna riba pljuckavica!

Sirevi nikakvu geografsku ili regionalnu karakteristiku nisu pružili. Svi su manje-više slični kako po sadržaju, tako i po kvalitetu. Isto kao i deserti, koje su u najvećem delu predstavljale torte ubice. Nije se škrtarilo kod spravljanja torti na šećeru, čokoladi i margarinu. Posle obilja alkohola, svakovrsnih pita, mesa i slanine, degustacija se završavala ogromnim komadom torte. Kraj je bio u bolnici za nekolicinu, a na sreću jedan član žirija je utekao iz mrtvih samo zahvaljujući sreći i neverovatnoj požrtvovanosti lokalnog Doma zdravlja!

Takmičenje je okončano po starom dobrom običaju - uz pesmu i svirku i sa mnoštvom polomljenih glava. Bez obzira na sve manjkavosti i nedostatke, konačni zaključak žirija je da su nam ovakve manifestacije potrebne kao lebac. I ma koliko se trudili da se izdvajaju i da su različiti, zajednička crta svim učesnicima je sličnost takozvanih nacionalnih kuhinja. Ovde je bio sve naš do našega, ili bolje rečeno moj do mojega!

Autor Miodrag Tasić