Satirične crtice Želeta Jovanovića

Penzioneri u Srbiji

-Majstore, hoće li biti nešto od te mašine?
-Biće, biće... Nego, ja se tebe sećam iz škole.
-Pa ne znam, deluješ dosta starije.
-I jesam. Predavao sam ti likovno.

Jedan poznati političar i njegov sin

-Tata, a šta je to danas?
-Sine, danas su Zadušnice. To je dan kada se setimo naših mrtvih.
-Aaaaa danas su izbori...

Predrasude

-Vidiš onu devojku? Njoj se svi podsmevaju zbog kilaže, a ona je težak dijabetičar.
-Jadna.
-A vidiš li onog pijanca koji galami? Njemu se takođe svi podsmevaju, a on je bio u ratu u svakojake traume je tamo proživeo.
-Nesretnik.
-A vidiš li ovog političara na ekranu?
-Šta s njim?
-Ništa. Laže.

Nesporazum

-Tata, moram nešto da ti priznam. Volim Vladu.
-Šta?! Moj sin, moja zakletva, moj naslednik voli tu skupinu ološa i lopova?!
-Ma ne tu Vladu! Volim Vladimira, komšiju našeg. U vezi smo.
-Idi bre, prepade me!

Rešenje problema

-I, imate li neki problem ovde u selu?
-Gosn’ gradonačelniče, imamo više problema. Imamo ambulantu, ali nemamo lekara, imamo školu, ali nemamo dece, mladi odlaze iz sela.
-U redu. Rešićemo vaš problem koliko sutra. Poslaćemo bager da sruši ambulantu i školu.