Septembarska razglednica

Prvi septembar je početak školske godine, popularno nazvan DAN PLAKANjA.
Plaču prvaci predosećajuć kraj dečijoj bezbrižnosti i početak đačke neizvesnosti.
Plaču i njihove mame, tetke, kumice... Od sreće, naravno, jer su puslice i slatkiši krenuli u prvi razred. I što više plaču to su srećnije, a početak školovanja je značajniji. Ako si majka, tetka, ujna, pomajka, plači kako liči, neka svi vide tvoju sreću, ili ne puštaj suzu reda radi.
Bake i deke ne plaču, njima se samo otme po koji uzdah. Sufinansirali su kupovinu rančeva, knjiga i pribora, a pripomogli su i oko obuvanja i oblačenja. Šta će, pomažu svojoj deci koja su na neredovnom minimalcu kod nekog inostranog krvopije. Novčanici ostali skoro prazni, a tek ih očekuje zimnica i ogrev.
Plaču i prosvetari, jer su im plate nedostojne dostojnog života. Traže bar prosečna primanja i prete štrajkom ako se to ne desi. E, tu se sad pojavljuju i veroučitelji. Oni bi bogougodne plate, njih ne interesuju prosečne. Gospodo, za tu bogougodnos valja se najpre zapopiti i primiti parohiju, a onda pojte i utrojte i bogougađajte sebi po obrednim tarifama.
Taman da iz inspirativnog ambijenta kasarnske palančikarnice saznamo ko potkopava iskopavanje litijuma, desila se predvidiva nepredviđenost u južnoj srpskoj pokrajini. Kurti se opet uskurtio, a SAD i EU mu gledaju kroz prste. Ostadosmo uskraćeni za uzrok litijumske groznice, ali smo bar obnovili gradivo sažeto u pet zahteva. I obradovani smo skorim uvođenjem obaveznog vojnog roka. Mnogi trećepozivci su spontano zapevali „Tito – partija, omladina – armija“!
Na zapadu ništa novo, ako se izuzme velika izborna trka s one strane velike bare. Dvojac grabi ka Beloj kući, ali se kod jednoga trkača primećuje trampavost u koracima. Ili mu smeta rovašeno uvo, ili izbegava atentatore.
Fudbalski selektor stvara novi tim za novi mundijal i evropsko prvenstvo. Za početak odrekao se desnih smetala. Ostali su samo levaci , a njima je pridodao dunstere i šuvaklije
Novi sastav je donekle iznenadio Špance, ali su nas Danci oljuštili kao jare vrbu. Naši fudbalski velemajstori se obrukaše, a i selektor je loše glumio sebe. Objektivni srpski navijač opravdano se pita: „Ako su nadrilekari prevaranti, kakav status imaju nadrifudbaleri na čelu sa nadriselektorom“?!
Odgovor možda dobijemo već na oktobarskom okupljanju. Fudbalskom, razume se...

Autor: Ljubomir Ilić