Šetnja

Predveče je doba kada gospodin Purić obično izvodi u obližnji park svog dvogodišnjeg, snežnobelog maltezera. Mimi, kako je bilo ime njegovom ljubimcu, naučila je u to doba da vrši nuždu.
Maltezer na povodcu je njuškao unaokolo, dok ga je njegov zamišljeni gazda pratio u stopu.
-Dobro veče komšija! -bile su reči koje su trgnule iz razmišljanja gospodina Purića.
U susret ovom gospodinu pojavio se njegov komšija sa drugog sprata, gospodin Blesić.
Na opšte zaprepašćenje gospodina Purića, njegov komšija je za sobom vukao televizor za gajtan. Čovek nije mogao da shvati koji je razlog za ovaj nesvakidašnji postupak, ali se trudio da se ne nasmeje, iako se unaokolo mogao čuti podsmešljivi kikot.
-Dobro veče, dobro veče. Lepo veče za šetnju. -kamuflirao je svoju zbunjenost ovom konstantacijom gospodin Purić.
-Predivno. I vi izašli u šetnju? -postavio je obično pitanje, neobični gospodin Blesić.
-Da. -zbunjenost nije napuštala gospodina Purića. -Moja Mimi je naučila da vrši veliku nuždu u ovo doba. A vi?
-Hah, isti slučaj! -uzviknu gospodin Blesić. -Vreme je za vesti, a moj televizor je navikao da vrši veliku nuždu u to doba.
Gospodin Purić je samo klimnuo glavom u znak podvrđivanja, a onda je nastavio da šeta svoju Mimi. Gospodin Blesić je takođe nastavio da vuče za gajtan svoj televizor od oko 55 inča.

Željko Žele Jovanović