Sitne priče za krupniju decu

POGOĐENI PROMAŠAJ

Petogodišnjem Dimitriju nije baš bilo najjasnije kako je moguće to da zaspiš kod roditelja, a da se probudiš u kući kod bake i deke, ali nije tome preterano predavao značaj. Brzo se rasanio i odlučio je da iskoristi dan na najbolji mogući način.
Baka je unuku donela kutiju sa igračkama njegove majke i ujaka, ali Dimitrije je osmislio drugi način za igru.
-Deda, ako pogodiš šta imam u ruci onda ću to da ti dam. -reče Dimitrije pružajući malu pesnicu u pravcu dede.
-Hm... U ruci imaš moju penziju. -reče deda nakon kraćeg razmišljanja.
-E nisi pogodio! Nemam ništa! -radosno odgovori dečak pokazujući dlan.
-Ipak sam pogodio, maleni moj. -reče deda unuku koji nije saslušao dedinu rečenicu već je otišao da isto pitanje postavi i baki.

PROPUŠTENA PRILIKA

Noćni čuvar koji je noćas u poodamaklom životnom dobu umro na svom radnom mestu, neće ostati upamćen ni po čemu. Makar što se tiče zaposlenih u firmi koju je čuvao. Jedan od rukovodioca firme morao je da potraži ime pokojnika u sistemu kako bi mu se odužili slanjem venca na sahranu. Bilo je ipak neprimereno napisati samo:“Poslednji pozdrav našem vernom čuvaru.“
Nesretni čuvar je prvo ispustio šolju sa kafom, zatim dušu a ispustio je i priliku da ujutru pročita novine sa lepim ekonomskim vestima iz zemlje u kojoj će ga pokopati.

TIKVICE I TIKVANI

Iskusni lutajući reporter je strpljivo vrebao svoju žrtvu koja se provlačila između tezgi na Zelenoj pijaci. Kada se žrtva zaustavila kod tezge na kojoj su bile izložene tikvice i plavi patlidžan, novinar je za trenutak zaustavio svoj dah, svestan da je prava prilika za napad.
Dok je žrtva okretala tikvicu za tikvicom i oslabljenim pogledom ih odmeravala, iza njegovih leđa se već našao napadač. Da nije bila toliko fokusirana na povrće, žrtva bi osetila napadačev dah na vratu:
-Dobar dan gospodine, može jedno pitanje za vas? -upita reporter zamišljenog, potencijalnog kupca.
-M? -reče zamišljeni starac.
-Mogu li da vam postavim jedno pitanje? -upita reporter ovog puta glasnije.
-Može. -reče penzioner čije je jedno oko bilo prikovano za tikvice a drugo za izloženu cenu. Za reportera jednostavno nije bilo dostupnog oka.
-Kako živite sa penzijom? -usledi pitanje.
-Ne živim sa penzijom. -kratko odgovori starac.
-Niste u penziji? -začuđeno upita novinar.
-Živim sa suprugom. Što se penzije tiče, ona nikada ne stigne u naš dom, potroši se unapred, tako da ne živim sa njom. -reče mrzovoljno starac i ode od tezge bez željenih tikvica.
-Kakav tikvan. -pomisliše istovremeno i novinar i penzioner.

Autor Željko Žele Jovanović