Stašne priče pored logorske vate

Pun mesec se radoznalo nadvio nad logorskom vatrom čiji se zvuk pucketanja mešao sa horom zrikavaca u daljini. Petočlana porodica je na kampovanju u prirodi.
Dečačić od devet leta, ogrnut ćebetom, držao je upaljenu baterijsku lampu kojom je obasjavao svoje lice. Govorio je strašnu priču:
„Krezuba veštica u crnom, ubacila je devojčicu u kazan sa vrelom vodom. Devojčica je vrištala. Njen brat je bio vezan i posmatrao je ovaj užas. U kazan je dodala grašak i šargarepu. Kada se devojčica skuvala, veštica je uzela kašiku i probala. Onda je uzela tanjir i sipala tu čorbu. Tanjir je dala dečaku i rekla:“Jedi! I ne boj se! Neću ti ništa. Jedem samo devojčice!“
Dečakova petogodišnja sestra je pokrila lice ručicama zbog ove užasne priče koju je njen brat ispričao. Drugi dečak, novopečeni školarac, sedeo je pribijen uz svoju majku.
Otac koji je ležao na boku i žvakao slamku, umorno je zevnuo. Zatim se pridigao i zatražio je od svog prvenca lampu kako bi on ispričao svoju strašnu priču:
„Bili jednom dvoje nezaposlenih koji su se voleli i iz te ljubavi se rodio jedan dečak. Otac tog dečaka je onda morao da radi svakakve poslove ne bi li prehranio svoju, tada još malu, porodicu. Kirija je poskupela, računi su rasli, a onda je došao još jedan dečak. Uporedo sa dečacima rasli su i dugovi ovog čoveka. I kao dlanom o dlan, na svet je došla i devojčica. Usledili su dodatne pozajmice i razni krediti, a taj čovek se i dan danas zlopati u nameri da prehrani svoju porodicu. Čiča miča i gotova priča!“
Malopređašnji govornik je zbunjeno posmatrao svog oca, a onda je samouvereno izjavio:
-Pa ta priča uopšte nije strašna.
-Nije ti strašna sada, ali biće kada budeš u mojim godinama. – reče otac koji je ponovo legao na bok i nastavio da žvaće onu slamku.
Majka troje dece je pokrila lice rukama zbog ove užasne priče koju je njen muž ispričao.