Susret dva pokojnika

Na nekom neutvrđenom mestu gde ni vremenske odrednice nisu utvrđene, gde se ništa pouzdano sa sigurnošću ne zna osim da tu ne obitavaju žive duše, sretoše se jednom dva sunarodnika, mada i ta sunarodnost je upitna. Zavisi od toga koga pitate.
-Dobar dan. -reče starac sa naočarima za Sunce u lepom belom odelu sa šeširom na glavi. U jednoj ruci koju je krasio brilijantni prsten držao je ugašeni tompus, a u drugoj štap od slonove kosti, poklon od prijatelja iz jedne afričke zemlje.
-Dobar dan. -odgovori jako mršavi starac u dotrajalom crnom odelu i odsluženim cipelama.
Starac nije pridavao poseban značaj ovom susretu. Bio je duboko zamišljen dok je hodao sporo sa rukama na leđima.
-Druže, ti mi se činiš poznatim. -reče starac, elegantno odeven - Tesla? Nikola Tesla?
-Da, to sam ja. -odgovori svetski priznati naučnik sebi nepoznatoj osobi.
-Josip. Mada sam poznatiji pod imenom Tito. -predstavi se maršal naučniku.
-Čuo sam za vas. -reče kratko Tesla. Bili ste vođa pokreta protiv fašizma u ratu. Ne znam šta je kasnije bilo sa vama.
-Uglavnom sam bio predsednik, pa doživotni predsednik, a sada, s obzirom na okolnosti, moj mandat je istekao, majku mu Božju. -reče Tito u svom stilu.
-Drago mi je. -reče Tesla u čijim očima se nije moglo videti ni oduševljenje ni razočarenje.
-Mi smo ti se u novoj narodnoj državi odužili kao velikom načniku za sve zasluge. Podigli smo ti više spomenika, preneli smo tvoj pepeo u Beograd i na novčanicu smo te stavili. -reče ponosno Tito.
-Zahvalan sam vam, mada ja ne pridajem poseban značaj tim stvarima. -reče Tesla sa skromnošću, koja ga je oduvek krasila.
-Nas dvojica smo totalno različiti. -reče Tito - Tako je bilo i za života, a tako je i sada za vreme smrti.
-Pa dobro, ja sam čovek od nauke, vi ste od politike. Mene politika nikada nije interesovala. -reče Tesla.
-Ma ne samo to. Saznao sam od jednog mog, kojeg sam skoro sreo ovde, da se Srbi i Hrvati sada otimaju o tebe. Izginuše da dokažu da si njihov. Sa druge strane, i jedni i drugi izginuše da dokažu da ja nisam njihov i da sam od ovih drugih. Hrvati tvrde sam radio u korist Srba, Srbi da sam upropastio Srbe radeći za Hrvate tako da ti sa te strane zavidim. -reče Tito sa setom u glasu.
-S obzirom na takve prilike, trebalo bi onda da ja zavidim vama. -reče jedan od najvećih živih, a sada i mrtvih genija.
Nakon ovih reči Tesla i Tito se pozdraviše i odoše svako na svoju stranu prepustajući živima, a i dokonima, dalju polemiku. Vreme je nastavilo da ne postoji.

Željko Žele Jovanović