Foto: 
autor nepoznat

Svašta nešto - dvadeset šesti deo

Kažu da je Bog stvorio svet i sav život na njemu, što podrazumeva i ljude. Znači da smo tvorevina, produkt, živa stvar. Dobro je što na guzici nemamo bar kod, pa ne moramo da skidamo gaće kada nas policija legitimiše. Kada je Boško odlučio da pred njim svi budemo jednaki, verovatno je bio u nezvaničnoj poseti Srbiji na degustaciji naše flaširane šljive. Svi, pa još i jednaki. Samo ljudi, ili čitav život univerzuma. U bukvalnom smislu reči, to bi značilo i fizičku jednakost, po kojoj bi svi mogli izgledati kao drvo sa nogama, krznom leoparda i perajima umesto lišća. Možda bi ličili na cveće, pa ne bi bilo cvećki, ili bi izgledali kao žito bez kukolja. Život na planeti se ne bi delio na ljude, biljke i životinje. Ako se misli samo na ljude, svi bi bili jednaki kao jaje jajetu, pa nam ne bi ni trebao guzni bar kod. Pa, ko je još video jaje sa guzicom?

Ipak, osim biljaka, sav živi svet na ovoj planeti startuje iz nekog jajeta, što dokazuje da su jaja izvor života, a ne sunce i voda. Jaja par, božji dar. Zanimljivo je da ljudski mužjak neće oploditi bilo koju ženku druge vrste, ali zato ljudska ženka može biti oplođena od drugih vrsta, jer decu ne donose rode, već ih rađaju majke. Po zapisima Sijuksa, postoje indicije da su tako nastale anakonde, aligatori, kao i sve vrste otrovnih stvorenja. Zaključak je da su ženke svih vrsta prirodna opasnost, pa čak i na našoj planeti. Zato je veliki štrumf odredio da mužjaci budu skakači, pa je normalna pojava da atraktivnu macu zaskoči neki majmun. Ovce komuniciraju samo između sebe, tako da čobani imaju privilegiju da opale poneku ovčicu, bez bojazni od plaćanja alimentacije. Ako se nalože na jagnje, niko ih neće prozivati zbog pedofilije.

Biljni svet se može smatrati pretečom prirodnog rasizma, jer se jedna biljna kultura, po receptu majke prirode, ne meša sa bilo kojom drugom. Da bi proizvele seme za nastavak vrste, značajnu ulogu imaju pčele, koje ih oprašuju, i na taj način ponekad vrše neku prirodnu genetsku modifikaciju. Ipak, mala je verovatnoća da će se sa drveta smokve brati šumske jagode, ili kikiriki sa drveta lipe. Da svet ne bi izgledao monotono, superiorna vrsta koja sebe nazva čovek, odlučila je da malo petlja po genetici, kreirajući nove vrste kojih se Gospod nije setio, tako da su očekivanja ukrštanja maslačka i bengalskog tigra sasvim opravdana. Sagneš se da ubereš cvet, a cvet ti odgrize ruku, i još potrči za tobom da te propisno izujeda. Ni biljni svet nije savršen, pa u jednom delu naše planete dolazi do prirodnog ukrštanja bukve i medveda, čiji proizvod hoda na dve noge, a pušta korenje gde god stigne.

Dakle, čovek se nameračio da čudne puteve Gospodnje koji su nalik na kozje staze, pretvorili u moderne magistrale, pa ih nafiluje modernim genetskim proizvodima. Genetičari miksuju kao di džejevi, a neuspele eksperimente prikazuju kao vanzemaljce ili bića koja su se pojavila iznenada, a živela su pre nekoliko miliona godina. Izroniše niotkud, a mediji imaju novu atraktivnu priču koja po očekivanjima prerasta u neki novi rijaliti. Pa, ko će sve to razumeti?

Komentari

Komentari