Svašta nešto (dvanaesti deo)

Siva masa, pliće ili dublje izbrazdana nalazi se u lobanji svakog pripadnika faune na našoj planeti i upravlja svim motornim i logičkim funkcijama pojedinca. Po nekoj logici, veličina mozga bi trebala biti srazmerna fizičkoj veličini pojedinca. Ako uzmemo u obzir fizičku masu krokodila, i činjenicu da je mozak ovog gmaza veličine oraha, onda bi mozak čoveka, trebao biti veličine manjeg lešnika. Ali, mozak krokodila je krokodilu sasvim dovoljan da zna kako da preživi, da ulovi da bi preživeo i da se razmnožava. Na nesreću, ljudski mozak je najčešče samo balast u glavi, koji od silnih kombinacija svega, na kraju ne stvori skoro ništa. A i ono što stvori uglavnom služi u svrhe destrukcije prirode zarad sopstvenih udobnosti i blagodeti života.

Ipak, Bog otac i majka priroda umeju da se poigraju sa svojim tvorevinama, pa je čovek dobio mnogo veći mozak od krokodila, iako velika većina ljudskog mozga služi samo da popuni prazninu lobanje i na taj način spreči da promaja u lobanji pomeša uredno složene podatke po registrima vijuga. Postoje i ljudi čiji mozak izgleda kao tanka zategnuta nit koja služi da poveže uši kako ne bi otpale sa glave. Pa, takvima je život najlepši, jer su apsolutni flegmatici i nemaju briga, a ni želje za bilo čime, verovatno predosećajući da će jednoga dana sedeti u ministarskim foteljama. Postoje dokazi da veličina moždane mase nije srazmerna pameti. Pametni ljudi pozavršavaju studije, diplomiraju sa prosekom za svaku pohvalu, a pametniji se ne zamajavaju studiranjem, već za neke pare kupe sebi diplomu.

Ljudski mozak je podeljen na nekoliko bitnih i mnogo manje bitnih segmenata, odnosno centara za sve i svašta. Kod muškaraca su najizraženiji moždani centri za praćenje sportskih utakmica i lipačenje po kafanama, čime dokazuju da funkcije motorike prate krivudavu geometriju vijuga. Naime, kada se čovek ušljema, on krivuda kao što krivudaju i moždane vijuge.

Geografija ženskog mozga ukazuje na izražen centar za praćenje mode, kao i centar za trach party. Imaju odličnu moć zapažanja, pa nijedno akcijsko sniženje ne može da prože neprimećeno. Kod nekih žena izražen je moždani centar za sipanje iz šupljeg u prazno, a priroda ih je veoma upečatljivo obeležila izrazito svetlom bojom kose. Moderna nauka antičkog Urugvaja još nije otkrila zašto ih zovu plavuše, iako im je kosa boje suvog peska, ali je dat predlog da se nazivaju peskuše, što bi možda pomoglo da dobiju adekvatan posao u nekom građevinskom preduzeću. Postoje i ređi izuzeci kod kojih je izražen ovaj moždani centar, a imaju tamniju kosu. Na žalost, boluju od neizlečivog hroničnog glupachitisa i poremećaja prirodne orijentacije zbog neizbaždarenog prirodnog kompasa, ali imaju dobre šanse da jednoga dana postanu premijerke.

Nadajući se brutalnoj ekspanziji pameti, neki narodi jedu mozak životinja koje ubiju radi hrane. U mnogim luksuznim restoranima sveta posebna ponuda je mozak pijanog majmuna za velke pare, a obično ga naručuju bogate majmunčine sa mozgom veličine zrna maka, a toliko i pameti, koje žele da prikažu svoj prestiž, jer njihov minijaturni mozak misli da ne treba da misli, nego samo da... Ma, dobro znamo kako to ide, jer i nama majmunčine raznih ministarstava na svaki način svakodnevno jedu mozak.