Foto: 
autor nepoznat

Svečana plovidba

Sa obale se vidi ogroman, šljašteći brod. Samo što nije isplovio. Iz pravca gde je ukotvljen, dopire muzika, graja i smeh, iznad njega - vatromet. Putnici, koji su se već ukrcali, razdragano mašu zbunjenim gradjanima, na pristaništu.

"Požurite, ima još mesta, čemu oklevanje"? Sve nas čeka luda zabava, takva se ne propušta!"

Zbilja, kako odoleti ekskluzivnoj fešti, koja se organizuje jednom, u nekoliko godina. I sama tematika je više nego interesantna. Na komičan i zabavan način, putnici broda tokom putovanja (koji, preko severa, kreće u daleku, prekookeansku zemlju.) biraju ko će od osoblja postati putnik prve klase. A, samo najsrećniji od njih će dobiti pravo da upravlja brodom. To je, priznaćete, ogromna čast i velika šansa za nekog, iz recimo - potpalublja.

Do juče je nesretnik gulio krompir, danas - kapetan! Nije mala stvar, zar ne?

Da nije brodskih izbora, zanavek bi neki ostali u kotlarnici!

Konobarice i konobari, radnici u kuhinji, vešeraju, strojarnici...svi su od reda uzbudjeni i usplahireni. Glancaju se iznošene cipele, peglaju pohabana odela, kolmuju uvojci, garave obrve... Uvežbavaju se razne veštine, sriču se reči pesama i recitacija, cupka se u ritmu odredjenog plesnog koraka...

Stvar je ozbiljna, može se reći. Iako je publika šarenolika, prilično je zahtevna. U najbolje kajute broda otići će samo oni najzabavniji, najglasniji... Na komandnom mostu će se obresti najupečatljiviji, onaj - koji najviše zaseni brodske birače. Moraće najbolje da glumi, peva, poželjno i svira, ubedljivo da priča viceve... Publika želi ozbiljno da bude nasmejana. Do suza, po mogućstvu.

Jedini se ne raduju oni, koji će, po sili događjaja, morati da napuste dosadašnju raskoš najluksuznijih, gornjih kabina.

Kapetan i njegova svita, takodje, ne dele entuzijazam publikuma. Lepo je, znate, gore. Vetar pirka, sunce milo greje, ne vidi se ništa osim pravca u zanosnu budućnost. Kormilo ne treba okretati puno, zakucano na pravim kursu, kao da tamo prosto - samo srlja.

No, dobro ... teše se oni. Kad se užurbanost oko brodskih izbora smiri, nekako će se promuvati gore, do mosta. Narod, ko' narod, od silne euforije, neće ni primetiti.

U to, začu se sirena i poče da se diže sidro. Manje - više, svi su se ukrcali. (Medju nama rečeno - ukrcanih putnika ima bar duplo više od zvaničnog spiska ali nema veze, velelepan je brod, izdržaće).

I sve bi bilo fantastično - brod manevriše u balonima iskićenoj luci, sunce zalazi, čini se, lepše i sigurnije nego ikad, da nije te šačice ljutitih ljudi, koji su se, pazi Boga ti, skupili na pristaništu i glasno viču protiv broda, plovidbe, putnika i posade.

Neće na brod, pa neće. 

A sve je pokušano da se ne kvari ceremonija isplovljavanja. Džaba i besplatne karte, i obećano mesto na komandnom mostu, i najbolji sto u svečanoj sali...

'Ajde što neće da se ukrcaju, nego su se, povrh svega, zaključali za lučke stubove. To stvarno nema smisla. Kao da bi ih neko silom ukrcavao na brod, pa nismo mi divljaci, ovo je slobodna zemlja!

Ček', ček'...čuju se fanfare, valja požuriti u svečanu salu, izgleda da ceremonija počinje. Izbori na našem brodu su uvek beskrajno zabavni i potpuno nepredvidljivi. 

Nekada se čini da je samo putovanje važnije od njegovog kraja, koji nam svakako - (ne) gine.

Komentari

Komentari