Tako je to u brdovitoj zemlji seljaka

Pa, navikli smo na maestralna laprdanja devijantne istine našeg poslednjeg cara, tako da nastavak njegovih humorističkih epizoda predstavlja samo još jedan rijaliti namenjen još neošišanim ovcama, jer su ošišane već prilagođene aktuelnom crnom humoru. Vickast neki car, nema šta. Osim toga, nenadmašan je ekspert u svim sferama našeg bitisanja, a posebno u svom mučeničkom putu ka ginisovoj knjizi rekordnih gluposti. Naučen neki, bre. Pozavršavao suvi genije škole, uči još uvek, završava, ali  i završiće jednom, sigurno. Kaže da aktivno proučava ruski jezik, dok je za kineski već previše mator. Voli čovek jezike, a posebno je melanholičan prema svom, kojim nežno masira neke sponzorske hemoroide. Priča se da je silikonima napućio gubicu samo zbog potpunog masažnog naleganja, dok drugi izvori tvrde da je iz istih razloga nadogradio alat pavijanovim dupetom. Bitno je da dobro dihtuje, a duša ga boli. Pogodila ga pesma, pa se sada oseća teško ranjenim patetičnim paćenikom. Ne troši vino, jer u vinu je istina, ali rakija mu prija iako je antialkoholičar.

U jednoj od prethodnih epizoda akcenat je pao na izazov priznavanja Kosova, jer bi mu takav galantan ustupak obezbedio dugoročnu vodeću poziciju u igri tronova. Naravno, naš veliki firer nije spreman da prizna nezavisno Kosovo kao suverenu državu, ali ako je to uslov za ulazak u Evropsku Uniju… Pa, pravila igre postoje da bi se menjala, pri čemu fleksibilnost igra značajnu ulogu. Primenu primenjene fleksibilnosti pri promeni pravila kod manjih igrača potpisuje i Sliniša Mali, koji je za svoje mučenički ostvarene katastrofalne trijumfe odlikovan ordenom Velikomučenika Kragujevačkih prvog reda, i unapređen je u redove velikih zvezda bankarske političke estrade. Ipak, po rečima jednog aztečkog šamana, postoji mogućnost da se malo pogrbio pod teškim teretom u potpunosti zasluženog ordena, tek da sagleda težinu tereta života prosečnog građanina. Ali, nema on dovoljno razvijen mozak za obradu informacija o životu prosečnog građanina, posebno što njegov malecki mozak ima samo centar za eskalaciju pohlepe. Dakle, apsolutno posvećen poslu.

Ipak, kome uošte treba ulazak u Evropsku Uniju koja je u kontinuitetu neke faze raspadanja, i šta Srbija time dobija, odnosno gubi. Pa, ne dobija ništa, ali zato ima šta da izgubi. Ulaskom u Evropsku Uniju nema više crvljivih jabuka, već samo klonirani genetski modifikovani modeli, kao i sva druga hrana na domaćem tržištu, čijim konzuimiranjem i narod postaje genetski modifikovan. Sklijaška reprezentacija Gabona odgovorno tvrdi da svaki genetski modifikovani izvor nosi i neke sublimirane poruke, kojima kontroliše raspoloženje velikog broja ljudi, a postoji šansa da su i besplatni sendviči koje nesebično deli naš voljeni lider genetski modifikovani, sa porukom da je on jedini pravi prorok. Pardon, car. Isti izvor navodi da su čak i autobusi za besplatan prevoz sendvičara genetski modifikovani, prilagođeni genetski modifikovanim guzicama. Verovatno zato i ima toliko sledbenika, jer je i sirće slatko kada je za džabe.

S druge strane, šta će Srbija Evropskoj Uniji kada je njegovo veličanstvo već otuđilo dobar deo prirodnih resursa, uglavnom arapskim investitorima, pa za veliku evropsku zajednicu nije baš mnogo ostalo. Obzirom da naš car besomučno uči ruski, možemo u Srbiji očekivati rusko vojno prisustvo sa nekim novim sistemima odbrane, što bi evropskom zapadu zagorčalo čak i slatko sirće. I ne samo evropskom zapadu. A, stanovništvo Srbije bi se našlo između dve različite diktature i ravnomerno bi dobijalo po ušima i sa istoka, i sa zapada. Srećom, pa imamo po dva uveta što nam uveliko olakšava život, jer nećemo morati da glumimo petla na krovu.