Teorija zavere

Po prastaroj legendi nastaloj kod raskrsnice za San Francisko i Žagubicu u jugozapadnom Mozambiku, nekada je Bog hodao zemljom i delio ljudima pamet. Na žalost, nije imao precizno izbaždarenu mericu po međunarodnim standardima, pa je pamet delio šakom i kapom. Neki su dobili više, neki malo manje pameti, a neki samo toliko da znaju svoje ime. Oni koji su dobili malo manje pameti organizovali su masovne demonstracije i izričito su zahtevali od Boga utopijsku jednakost prilikom podele pameti. Zahtev im je jednoglasno odbijen uz obrazloženje da imaju pravo da stanu u red još jednom. Nezadovoljni rešenjem, malo manje pametni odlučili su da se grupišu u manje formacije i da se zavere protiv Boga. I tako nastade prototip zavere koji se tokom vremena nadograđivao i usavršavao, zamalo do savršenstva. Bruca mu falila. Zaverenici u nekim antičkim narodima izmislili su još gomilu bogova za sve i svašta u nadi da će time moći da apsorbuju još malo pameti. U božanskoj hijerarhiji neizostavna je bila boginja mudrosti koja je delila mudrost samo šakom, jer je pećinski ljudi nisu obogatili i kapom. I delila je u svoj svojoj nemaštini, ali nedovoljno, pa zaverenici nisu postali dovoljno mudri da izmisle i boga pameti.

Oni koji su od Boga dobili više pameti oformili su svoju zavereničku koaliciju protiv zaverenika sa malo manje pameti. Prihvatljivim obzirom da je većina njih bila zauzeta versko političkim aktivnostima na samitima pametnijih, promovisali su neke svoje istomišljenike u teoretičare zavere, samo dva minuta nakon svečane inauguracije teorije zavere u žutoj kući Tel Aviva. Teoretičari zavere su dobili domaći zadatak da smisle strategiju borbe protiv zaverenika sa manje pameti. Samim tim uvedena je i hijerarhijska piramida ka čijem vrhu teži svaki od više pametnih, individualno. U borbi za vrh piramide nemilosrdno se koriste sva raspoloživa sredstva i sve raspoložive metode saplitanja konkurencije. Najvešu ulogu u tim igrama bez granica imaju sredstva javnog informisanja, a neretko se upotrebi i snajperista koji sav posao obavi mnogo brže i jevtinije. Zanimljivo je da je izvodjač radova najčešće iz grupe malo manje pametnih i ne zanima ga koga i zbog čega treba da kokne. Za svoje kokanje biće propisno nagrađen i shvatiše da ne mora da radi 8 sati u fabrici za relativno malu zaradu.

Revolucionarni put teorije zavere veoma je eksplicitno prikazan u mračnom srednjem veku nastankom svete inkvizicije. Ta versko-politička formacija pametnih, instrument opamećivanja manje pametnih, na originalan način im je dočaravala Isusove muke koje su osetili na sopstvenoj koži i manje pametne je slala ponovo kod Boga da bi dobili još malo pameti za neki sledeći život. Moderna inkvizicija se zasniva na temelju izvorne s tim što je sofisticirana napretkom tehnologije i ne kažnjava samo pojedinačno nego i regionalno. Teoretičari zavere svakodnevno smišljaju nove metode masovne destrukcije, jer je takva direktiva vrha piramide, a vrh piramide koji ima sve što poželi, finansira organizaciju nekih novih revolucija, pa onda pošalje vojsku da demokratski zauzme novu teritoriju. Rialiti riziko.

Zahvaljujući bujnoj mašti teoretičara zavere u Sjedinjenim Američkim Državama više pametni zaverenici postavljaju na čelo države marionetsku čamugu, poreklom iz čopora Kenijskih blago retardiranih primata, čijim koncima upravlja Killary Klintoris, inače ofucana raspandrkača koja bez debelog sloja kozmetike liči na mumiju bez sarkofaga. Na vrhu nemačke piramide postavljena je lujka koja pokušava isto što je i Hića hteo u prošlom veku, ali ne koristi vojsku već ekonomski lomi zemlje koje želi da osvoji. Ruska piramidalna vrhuška strpljivo čeka da neka ugrožena zemlja zatraži pomoć, pa onda pošalje svoju vojsku radi zaštite ugrožene zemlje, ali nema nameru da nakon smirenja situacije povuče svoju vojski kući. Iz zemlje koju nesebično štiti kući šalje samo resurse i derivate resursa. Okupacija na poziv pod sloganom pomoć prijatelja. Čelni čovek Srpske piramide trijumfalno je ušao u anale zapadnih moćnika i svojim britkim stavom reguliše intenzitet erupcija aktivnih vulkana na dalekom zapadu i još ponegde u šarenoj Evropi.

Populaciji koja je dobila od Boga samo toliko pameti da pamti svoje ime, potpuno je svejedno koliko je kome Bog udelio. Zadovoljni su sa onim što su dobili i nisu zainteresovani za zavereničke hijerarhijske piramide. Jedini emotivni šok im je velika bol u podnožju i vrhu šupka, negde između pupka i šupka.