Treća sreća

Stvarno nisam normalan: čitav dan se nisam javljao na mobilni! Ako me je neko pozvao, mogao bi mi zameriti. Sigurno sad misli kako ga izbegavam, a to nimalo ne liči na mene. Stvarno ništa nisam kriv – to je maslo mog pametnog telefona. Lepo ću da poludim od njegove pameti. I danas je ostao kod kuće, i sad se kiseli tamo na mom radnom stolu i čeka da mi podnese raport šta se sve dešavalo u mom odsustvu.

Pa ne može to tako, majku mu! Šta će ljudi misliti o meni? Ima, bre, da me slušaš, zna se ko je kome gazda! Ako nastaviš da teraš po svom, biće svašta! Ne znam ni sam koliko sam mu puta tako zapretio, a on ništa, samo žmirka onim svojim okcem, briga njega šta ja govorim. Da ga nisam tako skupo platio, davnih dana bih mu presudio. Ali ovo danas je prevršilo svaku meru: Nećeš me ti više sramotiti pred svetom, ima da mu podviknem, a onda ću da ga tresnem o pod i da ga izgazim ni fleka od njega da ne ostane. A posle ću otići da kupim novi, još pametniji. Biće mi to treći ove godine.

Kako se ono kaže: treća sreća!