Tumaranje u svemiru

Tog istorijskog dana je radnik koji je zaposlen u istraživačkoj svemirskoj stanici uočio nešto neobično na monitoru. Naime, kroz svemir je proletelo nešto što do sada nije imao prilike da vidi tamo. Između bezbroj zvezda, u blizini planete Mars proleteo je neki minijaturni objekat braon boje. 

Adrenalin je počeo da kulja u radniku koji je osećao da je na pragu nečeg velikog. Zamrznuo je sliku na ekranu i uvećao maksimalno nepoznati, leteći objekat.

Iskolačivši oči od iznenađenja, u tom trenu nije osećao da mu hladan znoj curi niz slepoočnicu. Pokretom ruke pozvao je kolegu koji se istog trena našao pored njega. Pogledavši u ekran, pridošli radnik je glasno uzviknuo: “Majko mila!“ i pojurio je niz hodnik. Za tren svi zaposleni su okružili monitor sa zamrznutom slikom.

Nije bilo sumnje, na pragu su nečemu velikom i istorijskom. Bilo je jasno da je nepoznati leteći braon objekat svima jako poznat, te da zapravo i nije tako nepoznat. Naime, na slici se jasno mogao uočiti izmet. Niko nije mogao sa sigurnišću da tvrdi koje je poreklo izmeta, ali svi zaposleni su bili saglasni da je u pitanju izmet. „Konačno imamo dokaz da postoji život u svemiru!“, euforično su konstantovali.

Kretanje izmeta kroz svemir pratilo se danonoćno. Izmet je tumarao kroz svemir ne obazirajući se nimalo na to što je privukao veliku pažnju. Njegova fotografija je uspela da napusti objekat ove stanice, te se za tili čas našla na svim naslovnim stranama novima uz odgovarajuće naslove, kao što je, na primer, „NISMO SAMI“.

Veliki broj stanovnika planete Zemlje bio je oduševljen činjenicom da nismo sami i da negde sada svemirom lebdi jedan lep komad izmeta. Jedan drugi deo stanovnika nije pridavao veliki značaj ovom izmetu dok je treći deo tvrdio da je pomenuti izmet obična izmišljotina koja se plasirala u javnost samo da bi se skrenula pažnja sa aktuelnih problema.

Kretanje izmeta kroz svemir pratilo se danima, a onda je on odjednom, misteriozno kako se i pojavio - nestao. Radni prioritet svemirske istraživačke stanice bio je da se uđe u trag letećem, svemirkom izmetu, ali sve je bilo bezuspešno.

Radnik koji je prvi uočio svemirski izmet bio je jako razočaran njegovim nestankom, te je počeo da pati od nesanice. Ako bi na momenat i zaspao, sanjao bi obrise ovog svetski poznatog izmeta. Jedno pitanje ga je konstantno tištilo, a nije bio svesan da to isto pitanje muči i mnoge druge ljude koji se svakodnevno, poput njega, pitaju dok gledaju vesti ili čitaju novine - Kako li se samo jedno govno moglo vinuti tako visoko?

Željko Žele Jovanović