United colors of public services

Gotovo! Ne čuje se više kompresor, ne obilazimo više one plastične crveno-bele čunjeve, napokon su obeležena parking mesta. Moja ulica je udešena kao ocvala baba-devojka pred prvu udaju u poznim godinama. Blistaju ivičnjaci i svojim glatkim, belim sjajem prosto pozivaju na šetnju trotoarima sa drvoredima, popločanim onim betonskim kockama složenim u jednostavan mozaik. Divan, sjajno crni asvalt mami na laganu bešumnu vožnju biciklom ili autom. Na početku i kraju ulice su iscrtani maltene impozantni pešački prelazi kojima prethode gumeni ,,ležeći policajci". Malo celokupnu sliku kvare tradicionalno umazani kontejneri, doduše uredno smešteni u predviđene niše i možda još neka fasada starih gradskih kuća kojoj treba umivanje. Sve u svemu, idilična slika uličice u centru grada.

Uživali smo tako u sopstvenom ponosu što živimo upravo tu, u toj ulici, čitav naredni vikend. Onda su se u ponedeljak prvo pojavili radnici lokalnog kablovskog operatera. Ljudi opremljeni merdevinama u šerpa-plavim kombinezonima su poput termita navalili na svaku uličnu svetiljku i banderu da ispletu novu mrežu kablova. Kažu zbog poboljšanja kvaliteta i broja kanala. Kada su završili na tv programu smo svi u ulici videli više snega nego zimi tokom poslednje decanije, a nebo više nismo ni mogli da vidimo od mreže kablova.

Pošto su ti ljudi-pauci tokom rada nešto uzput potkačili neke telefonske kablove, krajem meseca su se pojavili ljudi u teget-žutim kombinezonima sa namerom da svoje žice sa bandera postave pod zemlju. Uredno su izvalili kompletne ivičnjake i one u mozaik složene betonske kocke, iskopali rovove i u njih postavili nove kablove. Sve su po direktivi vratili u ,,prvobitno stanje" umešnošću dvogodišnjeg deteta koje je prvi put dobilo sanduk pun lego-kocki. Dobar deo ulice i dalje nema telefonsku ili internet vezu sa svetom.

Još dok su ovi prethodni vraćali ivičnjake u red, sa svom pratećom opremom i mehanizacijom upadoše ljudi u zelenim kombinezonima da obezbede snabdevanje gasom nekih kuća, koje su zahtev i uplate izvršili pre 15-ak godina. Opet stradaše ivičnjaci i trotoari, a onaj lep, novi asfalt izbrazdaše kanalima u cik-cak. Kada su priveli svoj posao kraju, nasuše rizlu i pokupiše se u vidu lastinog repa.

Pade neka kišica za vikend i ulica se, onako već izmrcvarena,  po prvi put od svog nastanka, pretvori u jezerce. Koliko naredni ponedeljak je preplaviše ljudi u crvenim kombinezonima i istranžiraše je na šnite k'o baklavu. Bagerima napraviše rovove po uzoru onih iz I svetskog rata i u njih staviše povelike betonske cevi. Ništa nisu zatrpavali jer su uspeli da prekinu magistralni toplovod koji je postavljen pre 40 i kusur godina.

Pojaviše se tada neke baje u žutim kombinezonima sa varilačkom opremom. Pokušali da zavare već ostarele cevi ali bez uspeha. Vratiše se početkom narednog meseca da prokopaju novu trasu po hitnom postupku jer se grejna sezona bliži. Kopaše i variše vrlo predano i uporno, sve dok se nisu uverili da je jedna strana ulice ostala bez javne rasvete, a druga bez vode. Takav predan rad su životom platila i neka stabla  iz drvoreda na koji je čitav grad bio ponosan.

Posle 2 meseca tumaranja po uličnim katakombama po mraku do cisterni za snabdevanje vodom, pojaviše se ljudi u crnom da poprave pokidan naponski kabel za ulične svetiljke. Proradile su dan-dva i onda su čitav kabel koji nisu ni zakopali i nekoliko poklopaca za šahte pride, odneli ljudi koji se bave prometom sekundarnih sirovina. Nemam informaciju o boji njihovih kombinezona.

U svoj toj gužvi, jer se u slučaj nestanka uključila i policija, pojavili su se sa svojom mehanizacijom ljudi u ljubičastim kombinezonima. Došli su da povrate vodu onom delu ulice i njenih stanovnika koji je odavno počeo da zaudara. Posao je trajao nekoliko sati i po okončanju su se komšije podivljale od sopstvenog nepranja polako privikle na blagodeti povraćene civilizovanosti.

U više navrata su se pojavljivali ljudi u narandžastim kombinezonima koji su pokušavali da dopru do kontejnera za smeće koji se od smeća i nisu videli. Odustajali su svaki put, jer kamion za odvoženje nije mogao da prokrči sebi maršrutu preko silnih kanjona na čijem dnu su ležale razne cevi i žice. Smetnja su bile i izvaljene šahte bez poklopaca.

Mi stanari te lepe uličice u centru grada, smo u hodu učili sve zamke i opasnosti koje su nas vrebale. Automobile je većina uspela da izvuče i preparkira po okolini, gde ih pak ljudi u sivo-oker kombinezonima paukom odnose. Nekima su ostali zarobljeni u dvorištima, prekriveni ceradama, čekaju izglasavanje novog GUP-a i rekonstrukciju ulice.

Sada sa strahom očekujemo da ljudi u srebrnim kombinezonima, koji upravljaju bombarderima, na našu ulicu ne izbace svoj tovar kao konačno rešenje za njeno uređenje. Osmehe nam izmami samo izbledelo prisećanje na onaj vikend od pre 3 meseca kada je utihnuo zvuk kompresora i kada su je napustili ljudi u belim kombinezonima.

Nenad Marinković