Upravni odbor naših života

U ranim jutarnjim satima bezdušni budilnik nas katapultira iz najlepšeg sna obaveštavajući nas da je vreme za ustanak i preliminarne pripreme za odlazak na posao, i tako započinje mehaničko upravljanje našeg budilnika našim životom. Mehanički pripremimo kafu, utrošimo je sa ratlukom ili rakijom, ili nekom kombinovanom metodom, a onda palijamo na posao. Naravno, uvek postoji čarobno dugme na budilniku koje će da mu prekine jutarnje urlanje i produži nam užitak jastukovanja, pogotovu u zimskom periodu. Problem nastaje kada se umesto budilnika oglasi telefon putem kojeg se naš šef interesuje za našu vremensku zonu, posle čega sledi njegovo monološko driblanje, a nama se mehanički dižu pritisak i kosa na glavi. Na poslu poslodavac upravlja našim postupcima, pa tako i životom. Ako naši postupci nisu usklađeni sa mišljenjem poslodavca, postoji mogućnost pedaliranja našeg sedišta, što bi opet dovelo do potrage za novim poslodavcem, odnosno novim upravljačem naše životne etape.

Po završenom poslu, kada se mrtvi umorni dobauljamo domu svom, tamo nas verno čeka naš partner koji je pripremio upravljački spisak naših aktivnosti, promenivši smernice našeg zasluženog odmora. Naši klinci nam nameću svoje vizije našeg života, pa na razne načine upravljaju našim odlukama do postizanja svog cilja. Pa, ne laje kera radi sela… A, mi srećni jer su svi srećni.

Sav izmišljeni luksuz takođe je upravljač našeg života, jer smo postali ovisnici tehnološkog razvoja, bar onog kojeg možemo sebi da priuštimo. Ako se frižider pokvari deponovana hrana u njemu završiće na deponiji, a naša creva će bučno reagovati. Prema tome, primorani smo na popravku dotičnog frižidera ili kupovinu novog da bi utišali besomučno vrištanje naših creva, i tako održali javni red i mir da ne bi plaćali kazne zbog održavanja javnog nereda i nemira. Automobil zahteva gorivo, ulje, vodu, gume, tehnički pregled, a naše je samo da udovoljimo njegovim skromnim željama, kao da je on kupio nas, a ne mi njega.

Laka večernja šetnja kroz neki park ili šumarak poželjna u letnjem periodu izaziva divljenje cveću i drveću, pa nam se nekako nameće pitanje kako se neko cveće ili drveće uzgaja. Ali, ne bi nam palo na pamet da mi ne uzgajamo ni cveće ni drveće, već ono uzgaja nas. Biljke nam daju kiseonik bez kojeg nam nema života, a koji mi mehanički udišemo bez razmišljanja o njemu. Biljke nam daju svoje plodove koje mi mehanički trošimo i na taj način nas izdržavaju, a da mi o tome nemamo pojma. Pa, nemamo pojma, jer ne mislimo o tome. Kada nam se ugasi sveća, pa nas saranitelji sa’rane, našim fizičkim ostatkom ugostićemo prvo neke crviće, koji će naše telo razbucati do neprepoznatljivosti. A taj neprepoznatljivi deo će opet neke biljke usisati preko svog korenja, odnosno nahraniće će sa nama. Da li onda mi upravljamo životom biljaka ili biljke upravljaju našim životom? Nešto kao koka i jaje. Sa kućnim ljubimcima doživljavamo skoro istu traumu, jer da bismo ispunili našu želju da ih mazimo, moramo da ih hranimo i održavamo, odnosno da im služimo. Pudlica nešto zakevće, a mi skačemo na prvu loptu.

Ljubav je čudo. Čudo koje takođe upravlja našim životom, intenzitetom koji zavisi od naše zatelebanosti gde mozak odustaje od trke sa srcem i ulazi u koaliciju sa bubrezima. Ako nekim slučajem srce pukne, to je zato što je moralo da upravlja mozgom i bubrezima, a pogotovu periferijom belih bubrega, pa je bilo izloženo neizdrživom naporu. Kako god bilo, nije nam suđeno da upravljamo svojim životom, već samo da se prilagodimo upravljačkim situacijama. Dakle, ako ne možeš pobediti, pridruži se.