Veštičarenje za mlađe i starije

Kada se spomene prošlost, prva čovekova slika pred očima je kremenkovski primitivizam u svim sferama postojanja, a našu sadašnjost u odnosu na prošlost vidimo kao naprednu epohu. Spominjanje budućnosti kod nas stvara sliku nečeg samo zamislivog, toliko naprednog da je nemoguće realizovati bez neke posebne vanzemaljske tehnologije. Neverovatno je da u današnje vreme na našoj planeti imamo krajnji primitivizam po neistraženim zabitima, ali i neverovatne futurističke građevine nekih svetskih metropola. To nekako zvuči kao dve paralelne bajke koje se kotrljaju istovremeno, a na nama je da odaberemo kojoj pripadamo. Dakle, živimo život u bajci čiji je autor nepoznat. Ipak, kao i uvek u nekim bajkama veštice imaju svoju stalnu ulogu i često zauzimaju vodeću poziciju u aktuelnoj priči.

Nikada nije objašnjeno zašto se veštice u bajkama prošlosti uglavnom prikazuju kao matore grbave babetine u dronjcima koje se trasportuju primitivnim letećim metlama, i bahato bombarduju čarolijma naivnu raju radi svog emotivnog ili materijalnog dobitka. Viđaju se po zabačenim šumskim proplancima, najčešće pored kazančeta dok pripremaju neku čarobnu čorbicu. Veštice moderne današnjice su prilično atraktivne seks bombe sa firmiranom garderobom, kao prevozno sredstvo koriste privatne avione svojih sponzora i ne razbacuju se čarolijama već čarima svog tela pojedincima koji su sposobni da održe u plusu njihovo tarifno brojilo. Najčešće se viđaju na ekstravagantnim privatnim žurkama, ali se u poslednje vreme primećuju i u rijaliti programima gde nesebično dele svoju čorbicu. Izrazito bajkoviti tip ove vrste je Snežana u orgijaškim rijalitima sa sve sedam patuljaka, iako paparaci tvrde da je patuljaka bilo mngo više, ali su se samo sedmorica veličanstvenih kvalifikovali u veliko finale.

A onda se, kao primer veštičjeg transfera odnekuda pojavila Zlatokosa i pod uticajem svoje grandomanske alavosti izdegustirala je topli obrok malog mede, pa se uvalila u tata medin krevet očekujući i tata medino prisustvo, radi opšteg dobra. Ali, Zlatokosa ipak nije Maša tako da je tata meda bojkotovao randevu opšteg dobra, izuzetno stimulisan mama medinom oklagijom i opakim pogledom. Da je mama meda kojim slučajem gostovala kod svoje mama mede, Maša bi dobila opasnu suparnicu, a bajka bi dobila sasvim drugačiji tok događaja sa nezamislivo neizvesnim završetkom. Naravno, Zlatkokosa je od mama mede dobila najviše diplomatsko protestno pismo kojim joj je definitivno uskraćeno gostoprimstvo, čime je bila primorana da potraži boravište u visokoj kuli da bi njena duga kosa došla do svrsishodnog izražaja prilikom povremene prinčeve neformalne posete od diplomatskog značaja. Iz toga proizilazi zaključak da se Zlatokosa može smatrati vešticom u prelaznom roku sadašnjice od mede iz prošlosti, pa do kiborgizovanog izveštičarenog princa budućnosti, sa ful opremom.

Veštice budućnosti su nam još imaginaran pojam bez precizne slike, iako su već izrađeni neki primerci robotizovanih modela koji, za razliku od veštica prošlosti služe svojim vlasnicima. Pa, kolo sreće se okreće. Futuristički kiborgazam je čudo za koje mi u sadašnjosti još nismo spremni, jer je malo verovatno da ćemo imati priliku da cepamo Zlatokosu ili Sneškicu u očnu duplju iz koje je zbog eksplozije erotskog naboja ispala kamera, bez bojazni da će je udariti sperma u glavu od koje će joj pregoreti neki kondenzator usled naglo povećanog kondenza, a koji će izazvati kratak spoj sa fatalnim posledicama. Za sada ćemo se zadovoljiti dušecima na naduvavanje koji su bezbedni od elektro šokova, a ako kojim slučajem pukne od naprezanja vulkanizer može biti veoma učinkovit. Dakle, sipaš i ne misliš.