Želetove kratke februarske priče

KASTRACIJA

— Baba, šta misliš da kastriramo mačka? — upita starac posmatrajući svog ljubimca u nesvakidašnjem stanju.
— Nipošto! Neka makar neko iz ove kuće upražnjava one stvari — odgovori prekorno baba.
— Ma, nešto se poprilično čudno ponaša — pravio se deda da ga nije dotakla babina doskočica.
— Onda bi po tom kriterijumu trebalo makar dvojicu ministara da kastriramo — reče baba ljušteći krompir.

LUDAK NA SLOBODI

— Izgleda da je neki opasni ludak pobegao iz ludnice — saopšti žena po ulasku u kuću, izuvajući cipele sa umornih nogu.
— Videh na televiziji — odgovori joj muškarac koji je sedeo na svom uobičajenom mestu na dvosedu, nezainteresovano menjajući programe.
— Već objavili? — zbunjeno upita žena.
— Čuj objavili, konferenciju držao! — odgovori joj suprug.

BRŽI OD SMRTI

— Moram da budem iskren sa vama. S obzirom na to da smo uradili sve što smo mogli i da je medicina nemoćna u vašem slučaju, mislimo da je najbolje da vas već danas otpustimo iz bolnice kako biste mogli da umrete u svom krevetu, u svojoj kući — reče otvoreno doktor donedavno hirurški otvorenom pacijentu.
— I ja bih to voleo — reče tihim, bespomoćnim glasom otpisani čovek.
— Pripremiću sve za vaš odlazak — reče doktor i okrenu se da pođe.
— I ja bih to voleo, ali... izvršitelji su bili brži — odgovori mu pacijent.

ZZZZZZ...

Muva govnara uspela je da se ušunja na zatvoreni sastanak jednog upravnog odbora. Napravila je dva izviđačka kruga po prostoriji, zatim aterirala na sredinu stola, na bezbednu udaljenost od svih učesnika. Nakon što ih je dobro osmotrila, mogla je sa sigurnošću da konstatuje:
„Pa ovo je raj!“

Autor Željko Žele Jovanović