Želetove minijature - O sadašnjim i budućim pokojnicima

POZNAT LIK

Hodajući brzo gotovo da je lebdeo iznad tla kada je iznenada zastao zato što mu se učinilo da je na umrlici na banderi video poznat lik.
Nakon što je dobro osmotrio fotografiju, proučio ime i prezime pokojnika, kao i spisak ožalošćenih shvatio je da je na umrlici glavom i bradom on.
-E svašta. -reče sebi u bradu i požuri da ne zakasni na izbore.

POVRATNIKOVA SMRT

Nakon što je radni vek proveo u tuđini, narušenog zdravlja vratio se u svoj zavičaj da umre i da na tlo gde je načinio prvenačini i poslednje korake.
Međutim, nije očekivao da će tako brzo umreti.
Za jedne je umro kada su shvatili da im nikakav poklon nije doneo iz inostranstva, a za druge kada su čuli da će svoj stečeni imetak ostaviti crkvi.

KARTE U JEDNOM SMERU

Na autobuskoj stanici za Carstvo nebesko sretoše se dvojica novopečenih pokojnika. Jedan je umro za kafanskim, drugi za kancelarijskim stolom. Jedan je na opšte iznenađenje prisutnih kafanu po prvi put napustio pre fajronta, drugi je po prvi put napustio radno mesto pre kraja smene. Jedan se nasmešio kada je shvatio da ponovo nije platio ceh, drugi se snuždio kada je shvatio da nije obavio radni zadatak.
Autobus je na stanicu stigao tačno na vreme, iako su obojica verovala da je poranio.

PRAVO VREME

Po ko zna koji put bacio je iznervirano novine.
-Stalno neki ratovi, političke afere i ostale gluposti! Tačno kada bih se danas ubio niko ne bi primetio moju smrt! -reče čovek koji pravo vreme za svoje samoubistvo čeka već trideset godina.

FARAONOVE ZAZUBICE

-O komšija, čuo sam da si kupio grobno mesto. Čestitam!
-I ne samo grobno mesto nego sam i spomenik podigao. Pogledaj kakav je, da jedva čekaš da legneš u grob. -pokaza obezbeđeni starac fotografiju svoje raskoši.
-Lepo nema šta... -reče drugi starac trudeći se da ovaj ne oseti zavist u njegovom glasu.

Autor Željko Žele Jovanović