Satira

1. On je snob, a i imovina mu je bez porekla.
2. Političari ne moraju da dokazuju poreklo imovine, jer je njeno poreklo neobjašnjivo.
3. Bogatstvo vlastodržaca potiče iz domaćih resursa – korupcije, nepotizma, partokratije.
4. Penzioneri imaju dosta godina i to je sve što imaju.
5. Poluge vlasti nisu zlatne ali donose zlato.
6. Vaše veze sa vlašću su tanke i zato imate problem sa poreklom imovine.
7. Tajkuni ne prizvode oni ulažu u siguran posao – u partiju na vlasti.
8. Vlast stalno ističe svoj kapital – kapitalnu bahatost.

Autor Peko Laičić

Autor Ljubomir Ilić

1. Naš suštinski problem je što ostavljamo suštinu za sutra.
2. Stalno medijsko preplavljivanje naroda od strane vlasti, ovom i ne smeta - naučio je na poplave.
3. Šta nosi dan, a šta noć videćemo kada se probudimo.
4. Mi smo stalno na granici nečega i sada smo na granici socijalnih slučajeva.
5. Sistem sam sebi kopa jamu i pušta narod da u nju upada.
6. Polazimo od dna i zato smo tako duboko zamišljeni.
7. Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja dok ne ode u zatvor.
8. Preispitujem sistem u kome živim da li u njemu ima života.

Autor Goran Ivanković

-Ako hoćeš da ti veruju, samo im kaži ono što žele da čuju. -posavetovao je iskusni političar svog mlađanog kolegu koji je tek uplovio u političke vode.
Ovom metodom služila se i poznata gatara koja se nije bavila politikom, ali je i njena profesija počivala na lakovernosti ljudi.

Autor Milan Pantić

- Teško sastavljamo kraj s krajem. I tako do beskraja.
- Obećavaju nam brda i doline, ali mi smo deca ravnice.
- Zašto se čudimo. Oduvek je bilo; ko ima, taj se štima.
- Odavno ih nema, ali još uvek se osećaju.
- Hleba ima dovoljno. U pekarama.
- Radnici te firme su baš pošteni ljudi. Samo je gazda mafijaš.
- Upinjući se da pročitamo jedni druge, ne stižemo do lepe literature.
- Glupost ne treba tako usko ocenjivati. Ona često bude širokih razmera.
- Možda bi moju knjigu i spomenuli, ali bi onda morali i mene.

Autor Ljubomir Ilić

Vrativši se sa posla na kojem je imala jako naporan dan, kao i uvek do tada, gospođa Stevanović svratila je do marketa gde je potrošila veliki deo svoje mukotrpnim radom zarađene plate, pritom kupujući samo ono najneophodnije. Sa kesama punim namirnica i teškim korakom ušla je u svoj porodični dom. S obzirom da joj je suprug radio popodnevnu smenu i da su joj deca bila u školi, ova žena planirala je da po povratku sa posla i kupovine skuva sebi veliku kafu koju će u miru i tišini da ispija dok gleda u prazninu ispred sebe.