Satira

Autor Milan Pantić

1. Kod nas je sve zakržljalo – samo trulež buja.

2. Ako narod nije poslušan vlast će izabrati drugi narod.

3. Nikada u istoriji nismo imali ovako uspešnu državu.

4. Imamo kulturu dijaloga - pljuvanje je samo na distanci.

5. Ko ne podržava vlast je strani plaćenik.

6. Zakoni važe za sve - koji su naivni.

7. Javnost to treba da zna i zato je vlast ne obaveštava.

8. Svuda treba veza, pa i veza sa stvarnim životom.

9. Korupcija nema zube, ali izjede celu zemlju.

10. Najezda plagijatora doprinosi jačanju naše naučne misli.

Ako dobijete platu veću od svog šefa, provjerite da to nije otpremnina.

***

Skinuli smo pelene, sad imamo upišane gaće.

***

Nemam zimnicu, a u marketima je da se smrzneš!

***

Pare sam dao, kako bih naučio da živim raspar.

***

Kada si nov u poslu uglavnom nastojiš da se marljivošću i korektnom ponudom nametneš tržištu kako bi u tom poslu bio i uspešan i kako bi bio bolji od konkurencije. Uglavnom.

Kao Jugosloveni, Srbi su imali Goli otok.
Kao Srbi, imamo golu Srbiju.

Narod je sam kriv za svoju bedu.
Ne shvata koliko je danas glupo biti pošten.

Tačno je da pišući upotrebljavam citate, ali molim vas, ne pada mi na pamet da citiram vođu.
Ja nisam budala.

Postižemo istorijske pobede i geografske poraze.

Da nije nas aforističara, pisce mnogi ne bi razumeli.

Protiv nasilja je miroljubiva kritična masa.

U euforiji, posle nacionalnog pomirenja, pripucali smo jedni na druge.

1. Družim se sa psima, jer među njima nema džukela

2. Krojači našeg društva zaneli se, pa je ono počelo da se para.

3. Prava nam se stalno sužavaju da bi se više proširila.

4. Naš narod sve više stiče otpornost prema moralu.

5. Nisam probirač – jedem sve osim sebe.

6. Vlast donosi nove mere da ublaži štetu od ranije donetih mera.

7. Iako se broj goveda u Srbiji smanjio i dalje je velika navala na državne jasle.

8. U našoj zemlji oseća se pojačano zračenje, jer ima puno usijanih glava.

- Hleba i igara? Lako je njima da igraju kad imaju hleba.

- Treba moći stići i uteći. To mogu samo moćni.

- Lako je sili. Ona i po zakonu prirode ubrza masu.

- Pravi smo somovi. Upecali smo se u društvene mreže.

- Narodi na Balkanu se ponekad i mire. Ali ispid Mire sto đavola vire.

- Džaba uporno sabiram troškove. Množe se.

Priču mogu da pišem, a mogu i da ti je pričam.

***

Biti na dijeti znači jesti se što jedeš.

***

Traži se radnik, obećava se čak i plata.

***

Superćelijska oluja uništava sve pred sobom, jedino se ambrozija dobro drži.

***

-U moje vreme nije bilo tako... – ničim izazvanim je ova dedina rečenica narušila tišinu koja je gospodarila dnevnom sobom i okupljeni ukućani su odmah znali da je to najava za još jednu priču o onim dobrim, davnim vremenima.
-Šta to deda? -nezainteresovanim tonom je, iz čiste kurtoazije, upitao unuk, po mišljenju apsolutne, porodične većine izlapelog starca.
Dečakov otac, iliti sin ovog starca, prostrelio je oštrim pogledom dečaka, ali šteta je bila nepopravljivo načinjena.

Autor Milan R. Simić