Satira

"...Ne moraš da prekrstiš ako nisi krštena duša. Samo srednjim prstom ubodi želju..."

Vladimir Nedeljković

"...Zato, potražite sopstveni mozak, tu je negde, najverovatnije u sopstvenoj ili već nečijoj guzici..."

Nervoza je izbijala iz svake pore na mom telu. Tek tada mi je postalo jasno što su svi oni junaci, politički disidenti i otpadnici od vere onoliko vikali kad bi se našli pred sudom koji je trebalo da odredi stepen njihove krivice i odrapi im kaznu. I ja sam bio spreman da vičem, štaviše, bio sam spreman i da bežim kroz prozor, ali me je prisustvo moje buduće žene i činjenica da smo bili na petom spratu zgrade, sprečavala u tome. Moja buduća žena me pogleda blago i ohrabrujuće mi stisnu ruku.

"Štedljive sijalice „Luča mikrokozma,“ napajaju se na vašu božansku suštinu, koliko duše – toliko vati. Zlatne ruke Mandušića Vuka, samo za vas, bacile pušku ubojtu i heklale ove prelepe futrole za Vaš mobilni telefon!"

Dragana Stanisavljević

Nisam prihvatao činjenicu da će auto biti član porodice.

Voziti automobil za mene je bila najveća kazna. Moja koordinacija pokreta ionako je bila negde na pola puta između hodajuće katastrofe i pokvarenog robota, a u automobilu je trebalo odjednom uskladiti oči, uši, dve ruke i dve noge, za koje nisam ni bio siguran da posedujem.

"I sаd bаbа-sеktа vоli dа је smаtrајu zа stručnjаkа u оblаsti pаrаlеlnih аltеrnаtivnih crkvеnih fоrmаciја. Lаzаnski zа subоtаrе. Psuје jеhоvinе svеdоkе u ustаncа sеktаškа, krsti sе i zatvara im vrаtа isprеd nоsа. Ubеđеnа је dа је vеć tоm аkciјоm оdbrаnilа prаvоslаvlје i dа idе dirеktnо u rај."

Sve što ne znate o svom životu, pitajte komšije.