Satira

Moje ime je Ana od Hannah, što znači miljenica Boga. 

Narode moj, moja nevero, obraćam ti se kao mesija, u ime Boga koji se stidi njihove sramote!

Čuj me i počuj šta Bog ima da ti kaže, a onda odluči koji je Bog u pravu i čiji, i njemu se klanjaj!

Saslušaj i razmisli, narode moj, prenosim ti Božje reči!!!

TETKA

Svi su oni lopovi, trubi vlast,

Imaju imovinu veliku i retku,

A mi smo svi redom pošteni

Svako ima negde darežljivu tetku

STAROST

Prošla su ona lepa vremena

Kada sam bio s mnogo žena,

Sada sam star i sećanje bledi

Ipak  možda  me neka  i sada gledi.

CVEĆE BUDUĆNOSTI

Vođini govori su obećavajući

Ponekad  drmnu narod kao struja, 

 Slušaju njegove vizije  budućnosti

- Dobar dan. Hoću da dam oglas. Znate, treba mi kućna pomoćnica.
- Nema probema. Vi ste pre par dana dali oglas da prodajete televizor?

- Tako je. I prodao sam ga. Zato me je napustila žena. I zato mi sada treba kućna pomoćnica.

- Ima logike. Recite tekst oglasa...

- "POTREBNA KUĆNA POMOĆNICA".
- Još nešto?

Ponekad čovek zapita Boga zašto radi neke stvari koje ipak radi, a kao odgovor dobije maksimalno dobolentno ignorisanje, pogotovu u periodičnom ciklusu kada Bog nema namere da deli saznanja, jer je u tom periodu Bog poprilično namćorast. Ali, kao i svugde, i ovde matematika u pozadini dolazi do izražaja.

Jebe mi se što je zemlja okrugla kad ima četiri strane sveta!

Jebe mi se i za te strane! Želim da jednostrano posmatram.

Jebe mi se što je vaš Bog stvorio svet! Ja sam stvorila moga Boga.

Jebe mi se i za taj isti svet kad imam svoj!

Potičem iz stare diplomatske porodice. Baba mi je bila Francuskinja koju je deda, kao Solunac, upoznao u Francuskoj, gde se oporavljao od rana zadobijenih na Solunskom frontu. Po završetku rata, deda se vratio u zemlju i počeo da radi u diplomatskoj službi.

Otac mi je bio profesor u gimnaziji, jer nije mogao da dobije bolje mesto pošto je vodio poreklo od bivšeg diplomate iz stare Jugoslavije.

-Vaše trenutno prebivalište?
-Bulevar grešnika, 666 A – gospodin sa purpurnim licem odgovorio je ljupkoj službenici.
-U reeedu. A recite mi, gde se to tačno nalazi? – nastavila je da uzima podatke službenica.
-Ah…znate kako. Nekada je to bio Had, neko ga naziva i “Podzemnim carstvom”,  ali možete upisati “pakao”.
-Da, “pakao” je ipak najprecizinije i najpoznatije ime. Zar nemamo mi tamo našu filijalu? – gotovo iznenađeno upita devojka?

Još od pamtiveka je samozvani intelektualac u odnosu na druge vrste smišljao razne igre da bi ubio malo dokolice čekajući neki pristojan plen, pa je tu misao podelio sa drugim lovcima kuglaške lige, a i snukerašima koji su ustanovili da igra sa štapom i dve kuglice može  biti veoma zabavna. Neki kažu da je u žaru lova tu zabavu ponekad brutalno prekidao sabljozubi tigar, ali za nauku se vredi žrtvovati.

Kod nas nemamo poplavu, ali imamo udavljene institucije.

Promena raspoloženja kod našeg hrčka bila je primetna otkako mu se pokvario točak za trčanje. Dane je provodio šćućuren u uglu kaveza sa pogledom koji se gubio u daljinu. Da stvar bude još gora, tih dana nam je u posetu došla kuma u svojoj novoj bundi. Videvši tu količinu krzna, hrčak je postao utučen i poročan. Počeo je da nam krade cigarete. Verovao sam da će ga proći kada mu kupimo novi točak, tamo prvog, kada legne plata.