Humor

Jedan dečak je devojčici iz odeljenja zalepio žvakaću gumu za kosu. S obzirom da je potajno zaljubljen u nju on je ovim, ne baš inteligentnim potezom, pokušao da pridobije njenu pažnju. Nesretna devojčica se tada još uvek oporavljala od traume koju je zadobila od drugog zaljubljenog dečaka koji je pre izvesnog vremena jurio po školskom dvorištu sa namerom da joj ubaci puža golaća u gaće.

Ako je čovek siguran da je išao u neku školu ili radio neki posao u mladosti, onda sa vrlo verovatnom sigurnošću može reći da je jednom prilikom rođen. Ali, kako je to uopšte moglo da se desi? Pa, u nekom trenutku večnosti jedna izmorena roda kojoj se desio nedokučiv problem sa navigacijom, sletela je da malo odmori i tu priliku je iskoristila da se reši nepotrebnog tereta, a pri tome i usreći nekoga. Ipak, nikada nije odgonetnuto pitanje odakle potiču bebe koje rode donose.

1.Kada padnu kulise sadašnjosti videćemo obećanu budućnost.

2. Ekonomska očekivanja obespravljenih su realna  - ne očekuju ništa.

3. Njegovo viđenje stvarnosti je iskrivljeno  -  gleda iz kontejnera.

4. Živite svaki dan kako možete jer život nema reprizu.

5. Ljudi bez integriteta lepo su integrisani u vlast.

Jutarnji kašalj mu je podjednako cepao oba plućna krila. Šlajm je iskašljao u lavabo, umio se, a zatim je seo da popije kafu i ispuši četiri cigarete dok  pročita novine. Tako radi godinama. Doručak bi, po nekom svom nepisanom pravilu, preskočio. Cigarete su mu uveliko smetale, ali koristi ih već tri decenije i bilo je teško odreći ih se. Kafa mu je nadgrizala čir na dvanaestopalačnom crevu, ali voleo je pre posla da popije šolju tog gorkog napitka. Uistinu, danas je nedelja i ne ide na posao, ali je po navici ustao rano i skuvao kafu.

Sasvim je jasno da pred gospodom Bogom definitivno nismo svi jednaki, u svakom smislu. Ako izuzmemo nebitne fizičke razlike, osim u konsataciji polova, mentalne razlike su velike kao baskonačni svemir. Shvatanja i prihvatanja osnovnih društvenih normi su veoma šarenolika, pa su opšta društvena ponašanja nekima prihvatljiva, a nekima ne. U svakom žitu ima kukolja, pa tako i kod ljudi postoje mentalne devijacije koje uzimaju sve više maha, a ispoljavaju se neprihvatljivim ponašanjem pojedinaca.

1.Vlast pere ruke od svega – ali otisci prstiju ostaju.

2. Izbori dolaze i prolaze, ali predizborna kampanja ne prestaje.

3. Mi stalno pričamo o prošlosti, jer nemamo budućnost.

4. Penzioneri – na čekove uz više rata bez kamate - do grobnog mesta.

5. Metastaza birokratije nikada nije dovela do njenog izumiranja.

6. On je nedostojan javne funkcije – javno grdi vlast.

7. Nazire se alternativa – umesto stvarnog imamo alternativne živote.

8. Imao je mnogo veliki trošak – potrošio je i moralni i politički integritet.

Nakon što je uspeo da prikupi silnu papirologiju, jednom psu je odobren stambeni kredit. Sa željom da se skrasi, ali svestan rizika koji kredit nosi, pas je otpočeo radikalnu štednju. Više nije terao kera, kako je to činio kao adolescent, postao je uzorni avlijaner,  za crne dane je kosti redovno zatrpavao iza svoje skromne, ali komforne kućice.
Međutim, promenljiva kamatna stopa je učinila svoje i jednog prepodneva su izvršitelji došli i zaplenili pseću kućicu sa sve buvama koje su se unutra u međuvremenu nastanile.

Eto, sa neizmernom radošću konačno dočekasmo naučno fantastični jubilej četvrtvekovnog postojanja i rada univerzalne mašine za ispiranje, pretpranje i pranje nacionalnih mozgića, koja ujedno funkcioniše i kao direktni transporter želja njegovog veličanstva široj javnosti, zbog čega je i dobila status nacionalne televizije.

1.Birači gledaju mamce na izbornim udicama, ali ne primećuju da su to uglavnom varalice.

2. Pojedine partije će posle izbora uzeti jedan broj poslanika na lizing.

3. Svaka partija ima svoje ogledalce koje joj kaže da je najlepša.

4. Mladoženja i nema neki karakter, ali ima solidan račun.

5. Političari se dobro hrane, ali i nas pojedoše.

6. Nema reda vožnje za slobodu – stalno kasni.

7. Narod je sluđen i nema vremena za depresiju.

8. Masovno bežanje iz naše zemlje se ne smanjuje, ali se zato zemlja smanjuje.

Čini mi se da sam čitav život proveo u ovoj ludnici. Pretpostavljam da sam ranije bio lud, ako uzmem u obzir da mi ludilo koje me okružuje nije smetalo, ali sada je već postalo nepodnošljivo. Teško je svakodnevno podnositi sve te umišljene velikane na terapiji, teško je slušati njihove govore i „velike ideje“. Ja očigledno više ne pripadam ovde, biće da sam izlečen, ali to ne mogu da im objasnim. Ubeđuju me da je ovde mnogo bolje nego napolju i poturaju mi sedative i serviraju mi razne priče ne bi li me zadržali.

Pages