Humor

U šumi je raslo opšteživotinjsko nezadovoljstvo. „Od pamtiveka moj stambeni objekat nazivaju kućicom, a ja plaćam porez na nju kao da je višespratnica!“ , žalio se puž. Nezadovoljsto nisu krili ni puževi golaći: “Mi ne plaćamo porez na kuću, ali nam svakodnevno pišu kazne zbog nudizma.“ I jedni i drugi saglasni su da su puževi ljigava stvorenja, ali nedovoljno da bi se dokopali vlasti i spasa.

Kada je bezrepi dvonožac skontao da pristojnim komadom grane ili kamenom može uspešno da se odbrani od potencijalnog agresora, nesvesno je zakoračio u vode nesagledive evolucije, sa još nesagledivijim posledicama. Uklavirio je da na taj način može da ulovi i obezbedi sebi egzistenciju, ali sa veoma odmerenim zamahom obezbedio je sebi i užitak.

1.Mi smo emigrirali iz sopstvene kože.

2.Nama je i budućnost emigrirala.

3.Naša stvarnost nije migrant, a ja bih voleo da jeste.

4.Nama je i pamet emigrirala, jer nema greške iz prošlosti koju nismo ponovili.

5.Stalno počinjemo iznova,  jer nam je početak emigrirao.

6.Opustite se. Možete u emigraciju. Otpušteni ste.

Jedna majka se čitave noći prevrtala po krevetu dok je njen suprug hrkao podstaknut lekovima za spavanje. Njihov sin jedinac se još uvek nije vratio iz noćnog provoda. Brige se opsedale ženu:”Svašta se dešava! Bože, samo da nije upao u loše društvo!”  Uistinu, njihov srednjoškolac je otkrio svet poroka i imao je slabe izglede da završi razred. Za njegov predstojeći neuspeh u školi i poročnost biće optuženo loše društvo.

1. Penzioneri imaju dosta godina - to je sve što imaju.

2. U očekivanju povećanja penzija penzioneri odugovlače sa životom.

3. Penzioneri su nezajažljivi - dobiju povećanje penzija,  a  stalno traže da im se vrati ranije smanjenje.

4. Deca i unuci bi se otcepili i osamostalili, ali ne mogu da otcepe babinu i dedinu penziju.

5. Penzioneri gledaju iskrivljeno na našu stvarnost - gledaju iz kontejnera.

Dva poltrona su izašla na terasu kako bi uhvatili malo svežeg vazduha. S obzirom da su jedan drugom bili konkurencija ne može se reći da su se međusobno voleli, ne može se čak ni reći da je između njih dvojice vladao zdrav rivalitet ali opet su se na neki način međusobno poštovali. U njihovom poslu ne važi ona stara izreka:”Sličan se sličnom raduje.”
Unutra gotovo da nisu međusobno komunicirali iz razloga što su bili prezauzeti ulizivanjem i utrkivanjem. ali sada je trebalo prekinuti neprijatnu tišinu.
-Lep dan danas. – reče jedan od poltrona.

Posle nekoliko vekova mukotrpnog istraživanja došao sam do zaključka da vanzemaljci definitivno postojimo. Elem, nepobitan dokaz tome je da oni koji zažongliraju escajg odlaze u zemlju i postaju zemaljci, a mi i dalje ostajemo vanzemaljci koji nestrpljivo čekamo svoj trenutak novog spajanja sa majkom prirodom.

- Beli, da im damo još jednu šansu?!- upitao je Zeleni silazeći sa konja da bi zahvatio vodu sa obližnjeg jezera.

Već dugo su jahali i sad kad su se približili cilju počeo je da sumnja u svoju odluku. Pogledao je i u ostalu dvojicu.

- Riđi, Crni, šta vi mislite?

Kao što je i pretpostavio, ćute, a oči su im uprte u Belog.

1.On je snob, a i imovina mu je bez porekla.

2. Političari ne moraju da dokazuju poreklo imovine, jer je njeno poreklo neobjašnjivo.

3. Bogatstvo vlastodržaca potiče iz domaćih resursa – korupcije, nepotizma, partokratije

4. Penzioneri imaju dosta godina i to je sve što imaju.

5. Poluge vlasti nisu zlatne, ali donose zlato.

-Iako se ranije kao potencijalni kandidat za izbor gradonačelnika Vaše stranke spominjala gospođa Karamarković, izbor je na kraju pao na izvesnog gospodina Ilića. –konstantovala je novinarka.
-Jeste, smatramo da je gospodin Ilić u ovom trenutku bolje rešenje za ovaj grad. –odgovorio je predsednik stranke i aktuelni ministar.
-Vaša odluka je naišla na poprilično iznenađenje u javnosti, s obzirom da je gospođa Karamarković doctor, dok je gospodin Ilić po zanimanju zidar. –nastavila je intervju novinarka.

Pages