15 životnih parazita – II deo

U tekstu „Istina nije kad kažeš sve što misliš, već kad misliš sve što kažeš“, navela sam spisak od 15 parazita koji glockaju našu životnu energiju, a sami ih iz sebe rađamo. Kad bismo ih se oslobodili bili bismo, navodno, zadovoljni svojim životom. Kažem „navodno“, ne zato što mislim da spisak nije tačan ili potpun, već zato što mislim da je nemoguće iskoreniti te radnje sasvim. Bar ne sve. Međutim, da je moguće osvestiti ih, to znam iz ličnog iskustva, kao što znam da osećaj ugodnosti postaje sve prisutniji, što se ovi paraziti više redukuju.

6.Jadikovanje je česta, uglavnom ženska osobina, koja jako iritira okolinu i kod slušalaca ne izaziva želju da vam pomognu, već da vas ućutkaju, kako god, samo da ne slušaju više vaše kukumakanje. To ne znači da ne smemo  da se požalimo ili potražimo pomoć; naprotiv. Ako drugi ne znaju da vam je pomoć potrebna, nećete je ni dobiti. Ali, pomoć se traži tako što se problem jasno opiše i definšu se pomoć ili savet koji se traže. Cilj jadikovanja nije da rešimo problem, već da sagovornika zaspemo slapovima istog onog jada koji sami ne možemo da podnesemo, koliko da u tom jadu imamo društvo. A to niko ne voli, zar ne?

7. Kritikovanje ostavlja loš utisak, ne samo zato što pokazuje da smo plitki sebičnjaci koji nemaju ni razumevanja ni tolerancije za druge, već zato što je  opšte poznato da je kritikovanje drugih česta osobina nevrednih ljudi koji, kad već nemaju čime da se pohvale, nastoje da drugima obore cenu. Zato kritikujući druge pravimo veoma lošu sliku o sebi, a uz to stičemo i neprijatelje.

8. Težnja da impresioniramo druge ostavlja još gori utisak od kritikovanja; te dve osobine, inače, obično idu ruku pod ruku. Pre svega, kad se tako ponašamo, poručujemo drugima da su iznad nas. Uz to, pažnju usmeravamo na svoju predstavu i percepcija nam je sužena. Praktično, postajemo gluplji nego što jesmo. Naša budnost u razgovoru i maksimalna koncentracija na razgovor, a ne na sebe i ulogu koju igramo, ne samo što će ostaviti najbolji utisak, nego će nam i omogućiti da upotrebimo maksimum svoje inteligencje.

9. Opiranje promenama je beskorisno gubljenje energije. Promena će se izvršiti, hteli vi to ili ne, mada priznajem da možete da je usporite. Ali, po koju cenu? Isplati li se to? Zar nije zgodnije dočekati novo raširenih ruku – ali i sa pažnjom – i plivati uvek u smeru toka? Nemate šta da izgubite, osim udaraca koje biste pretrpeli opirući se. Svaka promena, čak i ako je neželjena i veoma loša za naš trenutni život, nosi sa sobom neke nove prilike. Zato, kad vidite da kola sudbine tutnje u pravcu koji niste planrali, pre nego što se bacite pod točkove da ih zaustavite, napravite jedan mali pomak, na tren, pa osmotrite situaciju. Potražite dobitak koji ona sa sobom nosi, a koji niste primetili, jer su vam oči obnevidele u strahu od gubitka. Uskakanje u ta kola zahtevaće malo veštine, priznajem, ali druga opcija vam je da budete pregaženi.

10. Etiketiranje je uzrok svih nesporazuma. Ako naučim grupu ljudi da se međusobno razlikuju po etiketama koje im nalepim na čelo, a potom te etikete rasporedim po nekoj hijerarhiji, odnosno vrednosnom sistemu, manipulisaću tom grupom ljudi kako mi se hoće. Ljudi neće videti prava lica jedni drugima, jer će gledati samo u etkete i reagovati na njh, a ja ću određivati mesto svake etikete u vrednosnom sistemu i njene glavne osobine, prijatelje i neprijatelje. Jednom rečju, napraviću svoju državu, punu vernih podanika. Ali, ako bilo ko od tih ljudi samo pokuša da baci pogled iza etiketa, videće bez problema pravo stanje stvari i moju mapulaciju. Počeće da komunicira s drugim ljudima kao čovek koji se obraća čoveku, a ne etiketa etiketi i dobiće odgovarajuću povratnu reakciju. U trenu, ne samo da će postati omiljen, već će biti i potpuno oslobođen od moje manipulacije. Tako je lako.

Milica Cincar-Popović