Ako si lud
Čitam na internetu kako u takozvanim zemljama blagostanja, na severu Evrope, više ljudi umre od dosade nego od infarkta. A od svih doktora specijalista najtraženiji su oni koji se bave psihoterapijom. Liste čekanja za njihove usluge veličine su telefonskog imenika osrednje varošice.
Nešto se mislim, sva sreća, pa kod nas, na Balkanu, nije tako. Zapravo je suprotno. Godinu dana unapred zakazuje se kod svih doktora specijalista, izuzev kod psihijatra. Samo u njihovim čekaonicama dočekuju pacijente bezmalo kao da dolaze na slavu.
Kad osetiš potrebu da posetiš doktora psihića, dođeš u Dom zdravlja, zakucaš na šalter, sestra te odmeri oštrim, nepodmitljivim pogledom, pa se sažali na tebe i nagradi te širokim osmehom, zatim ustane, skoči da joj ne pobegneš, uhvati te podruku i konačno odvede na pravo mesto. Ako si lud. Pa čak i ako nisi fijuknuo skroz naskroz, što se kaže, bojim se da si na dobrom putu da te tamo zadrže na posmatranju, posle čega su sva čuda moguća. Pa i to da te upute na oporavak u neku od ustanova zatvorenog tipa kao hitan slučaj. Sam si pao, sam se ubio! Čim si došao da tražiš pomoć u ordinaciji od koje pamtan svet beži kao đavo od krsta.
Stoga, izvini, prijatelju, ali ovo moram da ti kažem: Ako se sretnemo tamo, priznaću ti koliko si me razočarao!