Banana Republic
Foto: 
Thomas Hawk

Banana Republic

Ludilo snagom oceana plavi moju dušu
i nagriza um
Ključevi vlasti ispod maske na zidu
Impozantna golet na smetlištu
Gledam samo njihova lica
Slavna artiljerija stiže na cilj

Ja sam tu slučajno
i prokleto sam ljut

Opće grebanje za životni prostor
Opći grabež za titule
Fakat se ne biraju sredstva
Seljačine uvijek u prve redove
Gledam samo njihova lica
Slavna artiljerija stiže na cilj

Ja sam tu slučajno
i prokleto sam ljut

 

AZRA – Prokleto ljut

*****

Foto: radiationworker, redizajn DJomla Kostić

Pazi ovako! Siguran sam da znaš u kakvoj banana državi živimo. Naravno, ta banana postoji još odavno, samo je, nekako, odlučila da sazri u prethodnih 20ak godina, a čini mi se da sada već polako počinje da dobija one crne fleke. 

Ja sam, recimo, to počeo da kontam posle izbora za predsednika S(e)R(em)J(e), čini mi se negde dvehiljadite godine. Dadoh glas onom Koštunjavom, što je, kako pročitah u novinama, pre neki dan odlučio da napusti stranku, jer je skrenula sa puta... Ili tako nešto. Pade mi na pamet čuvena pesma od posle velikog rata, koja je i danas primenljiva: „Druže/Gospodine (po ličnom afinitetu, sa ili bez prstića ruku spojenih u piramidu)... (upišeš ime po izboru)... mi ti se kunemo, da sa tvoga puta ne skrenemo“. A skrenuli smo. 

Principijelno, od tada me politika ne zanima. Međutim, ne lezi vraže, oktobar mesec tekuće godine je toliko zanimljiv, da jednostavno nisam mogao da se suzdržim, pa ti sve ovo i pišem. Kako i neće da bude. Dve parade i fudbalska utakmica. Šta ćeš više.

Parada prva. Još i najmanje zanimljiva. Bilo je više onih što su je obezbeđivali od onih što su paradirali. Plus par domaćih sa vlasti i par stranaca zbog čijeg pozitivnog mišljenja, u nama jednom bitnom izveštaju je i morala da se održi. Inače ne bi. 

Utakmica. Taman čovek da se opusti od dnevno političkih tema (mada je priprema druge parade u punom jeku) uz jedan sportski događaj, da lepo uplatim tiket u kladionici. Odigram onako patriJotski keca, otvorim pivo, izvalim se na trosed. Malo da zbacim negativnu energiju, napušavajući protivnički tim i sudiju preko malog ekrana TV prijemnika. I našeg selektora... Dika. Kad opet, cvrc Milojko. Prekid, gotovo, nema utakmice. Zašto mi onaj naš, kako ga Svetislav Basara zove, Overlord ne javi na vreme da je znao da će biti sranja, da ne uplatim... Mada, koliko sam dalje gledao prenos sa stadiona ex-JNA, čini mi se da je još jednom liku „pao tiket“ zbog prekida, samo što se ovaj, putem javnog medijskog servisa Srbije, obratio Overlordu, izrazivši većinski stav redovnih posetlaca kladionica, tako što mu je uputio javnu kritiku zbog čega sve nas nije obavestio ranije, ako je već imao dojavu, da ne uplaćujemo tiket.

Ili je to bio protest koji je imao za cilj da ukaže da je O. trebao da bude na prvoj paradi. Po bilo kom osnovu. A nije. Sve je moguće. Znam samo da je bila obrnuta situacija, da su naši otišli tamo i da su „pljunuli kintu“ – 20ak evrića na kineskog „drona“ i na istog okačili zastavu sa motivom „male barke“ koja plovi morem ili ,recimo, pećke pivare u ćirilica varijanti, imali bi, uživo, demonstraciju akrobatsko-letačkih sposobnosti stranih pilota i to ne u varijanti „Parada dva“ nego „Milosrdni anđeo dva“.  Zanima me da li službeni rezultat utakmice 0:3 prolazi na kladionici kao dvojka?

Parada druga. Čuo sam da će , već pominjani O... prisustvovati. Ne znam da li zato što nije bio na onoj prethodnoj, pa da nadoknadi, ili zato što na ovu drugu dolazi nama značajniji gost. Priča se i da je zbog gosta parada druga pomerena četiri dana ranije. Navodno, čovek nam je pomogao u održavanju parade druge (pošto kod njega kući nema parade prve, a i čovek ne haje za izveštaje onih stranaca što samo mogu da ga mrze... I uvode sankcije), tako što je doneo par akumulatora, za ona naša dva aviona, i svojih desetak aviona čisto da nebo iznad prestonice izgleda popunjenije.

Kiša je prestala, nebo se otvorilo, sunce sija. Neka parada druga počne. Long live Banana Republic.

 Mladen DJomla Kostić

Komentari

Komentari