Bez uvrede
Dobar je to osećaj, baš dobar, živeti sada! Prokleto je dobro biti svestan svih mogućnosti koje ti pruža ovaj savremeni, modernizovani svet! Sve nam je olakšano u životu: mašine peru, mese, štampaju, možeš i da se družiš sa ljudima širom sveta, a praktično da ih ne poznaješ, ne moraš ni jezike da znaš mašina ti sve prevede, sažvaće, servira! Dobar mobilni nam zameni hiljadu nekih glupih obaveza, bez njega ni u wc ne idemo! Moćno! Vozimo se, letimo, sve je lako i dostupno…
Dobro, nije svima isto, jer ako si prosečan Srbin i živiš u prosečno dobroj državi zvanoj Srbija, nema šta da zameriš svojoj sudbini! Tako je -kako je! Ne mogu svi sve da imaju!
Šta hoćeš prosečni građanine? Nije ti dovoljna prosečna plata? Radi onda dva posla!
Šta ti fali? Na šta ti imaš da se žališ? Glup si i lenj! Tvoj je problem što ne umeš tu crkavicu od plate da razvučeš još više! Ne jedeš normalno, ali, brale, imaš za hleb i mleko, a cigare su luksuz i nisu zdrave! Šetaj se pored reka, idi u šumu, druži se sa sabraćom, radi na sebi! Ugledaj se na naše penzionere, ti, prosečni Srbine! Kako oni mogu sve! Svi odreda su nedavno glasali, svi strpljivo čekaju svoje penzije, jedu jedanput dnevno i imaju za lekove! I šta im fali? Ništa!(zamišljam kako svi u glas viču, ili bar većina njih!)
Molim? Putovanje? Lečenje? Zabava? Društveni život? Joooooooj, nemoj biti alav! Imaš internet! Putuj, surfuj, čitaj i obrazuj se, sve ti je tu, uživaj u muzici i nevidljivim stvarno-nestvarnim likovima iz dalekih krajeva, pa nikada ti to ne bi mogao da ti nije interneta! I šta bi ti više?
Gladan si? Nemaš za račune? Nemaš za osnovne stvari? Ma, da ti kažem iskreno , prosečni građanine, ne umeš ti lepo da se organizuješ! Prvo ubedi sebe da ti je dobro i da se dobro osećaš, da imaš volje i snage, vizualizuj uspeh, ti to možeš, smeš, moraš, od tebe zavisi, pa blago meni, zasuci rukave, nađi dodatni posao i da vidiš rezultate!
A, ti, natprosečni građanine, zaštićeni svedoče srećne sudbine, ti što stalno palamudiš kako treba “prosečni” da živi, ti koji nikada nisi čuo da sit gladnom ne veruje, pa mu popuješ bez stida i držiš mu lekcije onako bolesnom, usranom, gladnom i očajnom, *bem ti sunce kalaisano, kako te ne boli dupe za njegov “prosečni” jad, kad onako usput čujem da imaš platu od nekoliko hiljada evra? Gde su ti obraz, moral,savest? Nemaš ih! Pa koji to posao radiš u ovoj”prosečnoj”zemlji gde ništa ne funkcioniše kako treba da bi bio toliko plaćen? Mene je tih natprosečnih sramota, tih natprosečnih lopova koji misle da su iznad ovog jadnog naroda, a sve same prodate duše!
Ne daj se”prosečni”! Radi na sebi…bez uvrede!