Bubanj sudbine

Lako je onima kojima sudbina dodeli nekog tu odmah iza ćoška, pa se ljube i grle kad god požele. To je sreća kada vam zapadne ljubav na par koraka od vas. Mi koji nismo bili miljenici sreće i tog bubnja iz kojeg sudbina izvlači imena, mi jednostavno moramo da budemo jaki, ne mislim fizički već emotivno. Mnogi bi rekli da to nije fer. Ja ne mislim tako. Nije fer da neko nikad ne nađe sebi blisku osobu, da večno ostane sam ili sa pogrešnim ljudima. To nije fer, sve ostalo je za ljude. Jednostavno, protiv sudbine se ne može, al`protiv geografije se može. Stvar sreće je da li će neko brojati korake, a neko kilometre do bliske osobe. Da li će brojati minute i sate, ili dane i nedelje. To je stvar sreće, sve ostalo je stvar snage i emocija. Nema te daljine koju srce ne može da prođe i pređe i nema te blizine koju nedostatak ljubavi može da udalji toliko da se oseti daljina čak i kada ste u istoj prostoriji. A, ono čuveno “Daleko od očiju - daleko od srca“- to je nešto najgluplje što sam pročitao do sad. Znate, postoje ljudi koji su nam kilometrima daleko, al' su nam na korak od srca, na samo jedan otkucaj. A postoje i oni koji su nam pred očima, al' kilometrima su nam daleko od srca.  Sve u svemu, nađem i ja sebi bliske ljude, samo, mojim blizinama suđene su daljine.