Crtice za 32. dan

„Svako božije lice ima svoju scenu i svoj proscenij, svoje kulise i svoje zakulisne tajne, svoj život i svoj predživot.Svako ima svoju fasadu, svoje više i niže spratove, svoje salone, ali i svoje podrume i tajne po svojim škrinjama na tavanima.(Valery)“

.......
Bože, koliko istine u ovim rečima. Šetamo ulicom ne verujući da su medju nama manijaci, pedofili, tranvestiti, hemofiličari, razjedeni šečerom, rakom, sidom, ludilom…
Preljubnici, palikuće, šibicari, kockari, silovatelji, žrtve i počinioci incesta, ubice, zlobnici koji šenluče nad tudjom nesrećom i raduju se kad u plamenu nestaje lepota. A svi lepi i ušminkani ne bi li nekako izbegli veštičju lomaču.

Noćni FB manijaci lupaju recke tipkajući i kuckajući, , .usamljenici i uspaljenici, sitni mali miševi koji ne smeju da dignu glavu pred naprednim šefom, strahujući za svoj nazovi život i tih par stotina eura kojima će platiti i račun za mobilni telefon. Ne bi li nastavili svoj predživot.
I tako, malo po malo. život i predživot dobijaju znak jednakosti, fasade se ruše, salonske garniture prekriva prašina i prenose se u podrum, viši spratovi se urušavaju zatrpavajući niže, kulise padaju i scena ostaje pusta.
Nestaju ljudi, ostaju followeri.

……

Prošlogodišnjim razgovorima sa samom sobom mogu dodati danas samo još Covid i Non covid verujuće. Kakva god da je istina o ovoj pandemiji, istina je da smo izgubili ljudski oblik. 

I svi postali sluzavo otrovni.(značenje lat.virus)