Crvena i plava pilula
Sigurno ste već videli ilustraciju koja predstavlja uspešnu i neuspešnu osobu, sa spiskom njihovih osobina.
Prema toj podeli, neuspešni ljudi:
- kritikuju; zavide; krive druge za svoj neuspeh; kažu da pišu dnevnik, a ne pišu; misle da sve znaju; teško se odlučuju na promene; potajno se nadaju da će drugi propasti; ne znaju šta žele da postanu; ne postavljaju ciljeve; šire ljutnju; gomilaju informacije i podatke; pričaju o drugim ljudima; oni su centar svih dešavanja; sami uzimaju zasluge za sve uspehe; svakog dana gledaju TV; vole spoljašnja obeležja i titule.
Za razliku od njih, uspešni ljudi:
- dele komplimente; opraštaju; prihvataju odgovornost za neuspeh; pišu dnevnik; žele da drugi uspeju; prave listu „biti“; postavljaju ciljeve; neprestano uče, stalno nastoje da menjaju stvari; imaju listu „uraditi“; prihvataju promene; šire radost; dele informacije i podrške; pričaju o idejama; znaju za zahvalnost; drugima odaju priznanje svakog dana; dele informacije i podatke.
Znači, pročitamo ta dva spiska, odbacimo u sebi odlike neuspešnog, negujemo odlike uspešnog i u životu će nam poteći med i mleko. E, pa neće. Ako tako uradite, biće vam još gore. Garantujem.
U čemu je kvaka?
Postoje tzv. pospoljašnjeni ljudi. To su oni koji vide neki cilj i idu ka njemu bez unutrašnjih opiranja i prepreka. Za njih je sve jednostavno i zato po pravilu u svemu i uspevaju. Takvi ljudi su retki. Jednostavno su rođeni bez unutrašnjh demona. Srećni su, puni energije. Pa ipak, kladim se da se ne biste menjali s njima, kad bi vam to neko ozbilno ponudio. Jer, da biste postali takvi, morate prvo da progutate crvenu pilulu.
Nisu spoljašnje prepreke te koje nas sputavaju, već naši unutrašnji demoni.
Zavist, pohlepa, lenjost... Ali ti demoni se ne pobeđuju voljom. Njih može da nadvlada jedino jasno viđenje lepote. Ti demoni nam nisu dati da bi bili negirani, već da bi se nadvladali. Kada ste zaljubljeni, ništa vam nije teško da učinite za osobu koju volite, zar ne? Isto tako se može biti zaljubljen i u ideju, princip. Kada pred očima ima viziju lepote, čovek dobija ogromnu snagu da ka toj viziji dela. Demoni nestaju pred vizijom lepote, rasene se kao senke na podnevnom suncu.
Dobro, to je sve lepo, reći ćete, ali kako tu filozofiju sprovesti u delo?
Lako. Ispravnim definisanjem ciljeva. Želje kao „hoću da zarađujem više“, „želim da budem mlad i lep“, „hoću da me ljudi poštuju i dive mi se“, nisu ciljevi. To su samo na prvu loptu smišljena obeležja pravih ciljeva koji vas vuku.
Pojavnosti.
Iza rečenice „hoću da zarađujem više“ obično stoji cilj da obezbedite porodicu. Ili da uskladite svoje vreme i mogućnosti kako biste razvijali sve aspekte svog duha i tela, a ne samo da iskapate crnčeći za crkavicu dok vam se sva snaga i elan ne istroše. Iza želje za mladošću i lepotom uglavnom stoji cilj da uspostavite kvalitetnu emotivnu i intelektualnu razmenu sa drugim ljudima. Iza želje za poštovanjem i divljenjem zapravo stoji cilj da prenesete svoje umeće i znanja drugima, da budu na dobrobit drugima. I tako dalje.
Pravi ciljevi su univerzalni, jer dolaze iz čovekove duše, iz čovekove misije i suštine. Oni nikad nisu egocentrični.
Pravi ciljevi su tako lepi i svetli, da njihova lepota lako pobeđuje ljigave demončiće koji nam zagorčavaju život. Kada ih spoznate, više vam nisu potrebni ni snaga volje, ni slepilo crvene pilule. Vizija lepote pravog cilja daje hrabrost. Uvideti pravi cilj, znači uzeti plavi pilulu. Sve što usledi posle toga, možda neće biti lako, ali će imati smisao.
Milica Cincar-Popović