Delete

Jaoj, kako je strašno kada misliš da možeš obrisati neobrisivo! Moraš celu strukturu energetskog sistema da poremetiš, da izmestiš centrale i vredne radnike koji ih održavaju...i to, ako je pustilo korenje, moraš da čupaš, baš tako, da čupaš dok poslednji korenčić ne odvojiš od plodne podloge moždanih vijuga.

Pa, da uvedeš vanredno stanje za sve organe i neorgane, preseliš gnezda ptica neselica iz srca, gde inače žive, središ beskrajan niz ritmičkih kontrakcija materice, a to ti je kao da prepravljaš Mocartovo delo, mislim, glupost, teška glupost, ali tako je! I najzad, moraš da priznaš, ti, ženo prokleta, da možeš i da ne voliš, da moraš da ne voliš, da si ubica ljubavi! Ma, prosto nemoguće! Ali, tako mora, kaže karma! U sledećem životu, možda i bude drugačije, tj uvek to bude zasluženo...

Čitam piše”delete”, uokvireno, kao, moraš to da pritisneš!

Ej, da prepravljam Mocarta!?

Yes or No?

No!

Hajde da vidim šta će biti! Vidi, ako treba naučiću lekciju sada, ili u sledećem životu! Ma, baš me briga, i onako to nije moj posao, mislim to brisanje...