Epidemija maligne egofrenije?
Prema Čarlsu Berneru, ocu psihoterapeutske metode koja se zove kliring, ili klarifikacija, palog čoveka, tj.otuđenog od Tvorevine, Prirode, karakterišu neljudski implanti u umu. Um je mašinerija – ni dobra ni zla – koja procesuira sve što se u nju stavi. Današnji čovek hrani svoj um svim i svačim, pa ne bi trebalo da bude čudno što je proizvod tog procesuiranja - đubre. Međutim, prema Berneru, glavni problem nije samo u inputu. U umu otuđenog čoveka, ovog koji gradi civilizaciju rušeći Svemir, nalaze se implanti koji preusmeravaju određene vibracije čineći čoveka destruktivnim i po sebe i po okolinu – ako ne u telesnom smislu, onda u duhovnom i emotivnom, svakako. Rešenje za tu situaciju Berner nalazi u radu u dijadi, koji omogućuje da se ljudske frekvencije učesnika maksimalno povećaju i unšte on što je u njima neljudsko – pomenute implante, na primer.
Savremeni američki terapeut Pol Levi, došao je do sličnih zaključaka kao Berner, ali ne proučavajući Bernerovu praksu, već vođen svojim iskustvom koje je tumačio kroz učenja K.G.Junga i latinoameričkih indijanaca. On ne govori o implantu koji menja vibraciju, već o mentalnom virusu koji čini to isto. Indijanci su taj virus zvali vetiko – biće koje se hrani mentalnom energijom i preusmerava funkcije uma ka destrukcij. Sporoj, naravno, jer ako jedan domaćin umre, vetiko koji je u njemu živeo mora da traži drugog. Kod čoveka koga je u jednom segmentu ili potpuno obuzeo vetiko ne treba tražiti ljuske emocije, jer u vetiku ničeg ljudskog nema. Nosilac vetika gradi masku i sposoban je za imitaciju emocija, koje su sve uslovljene strahom za sopstvenu poziciju. Zato, ukoliko ne ulazimo u peterano bliske kontakte sa takvom osobom, nećemo ni primetiti da imamo posla s demonom. Ukoliko, pak, uđemo s njom u bliske onose, to će postati naše najtraumatčnije iskustvo, sem ukoliko vetiko ne uspe da zavlada i nama - što će, naravno, odmah pokušati.
Psihijatrija ne govori ni o implantima, ni o mentalnim virusima, već osobe obolelena taj način obeležava kao psihopate, koji se teško razotkrivaju, monstruozno su opasni i u principu neizlečivi.
Pol Levi tvrdi da danas infekcija vetikom više nije oboljenje koje se sporadično javlja, već epidemija. Glavni simptom joj je egocentričnost, koja nadilazi i emocije i moral i vodi u autodestrukciju, jer obolelog socijalno otuđuje, pošto on napušta sve odnose u kojima na neki način ne profitira, tj. koji ne pogoduju negovom egu. Takav čovek polako ali neumitno srlja u propast, gonjen strašnom pohlepom i zavišću. Pol Levi je tu bolest, za koju tvrdi da se širi bže nego kuga u srednjem veku, nazvao maligna egofrenija.
Šta mislite, da li je možda njegov um zahvaćen nekom spravom, ili virusom, koji deformiše stvarnost, ili nam zaista preti epidemija maligne egofrenije?
Milica Cincar-Popović