Gaženje dobrote

Ludost je u ova vremena tranzicije iz kvazidemokratije u robovlasništvo biti dobroćudan i mio, savestan i svesno činiti dobro. Oni koji su "pobednici" tranzicije nazivaju ovakve ljude budalama, jadnicima, bolesnicima, ali bahato troše tu ponuđenu dobrotu, jedu je, satiru je, grade na njoj sve što imaju, voze po njoj sve svoje nove idelogije i eksperimentišu sa trendovima modernog iznuđivanja duša.

Dobar čovek je zgodan za manipulaciju, lako se izgazi, lako mu se uzme, pa, na kraju krajeva, on će uvek okrenuti drugi obraz, budala... Samu reč "dobrota" treba ukinuti u svakodnevnom govoru i zameniti je slikovitijom, a postaviti je u arhaizme, da se obilato koristi u pripovedanju sasvim maloj deci i po crkvenih govorancijama.

Ovo je era jakih otimača, moćnih minglaša, lukavih igrača, na dobrotu se gleda sa gađenjem, jer dobar znači slab.

Za dobrotu je potrebna snaga, vi, praznoglava maso, za dobrotu je potrebna nadljudska snaga. Šta prosečan bizon zna o dobroti, ništa! Ako ga i među oči pogodi, samo će je ručerdom skinuti sa čela i krenuti napred, samo napred, amovi su mu tako namešteni.

A dobrota je majka sveg života, sve lepote i postojanja. Ubijajući dobrotu ubijate sebe... Ali, kome je to još važno...