Glodari i uspavani lavovi

Na život gledam sa poštovanjem, to je stvar moje lične percepcije i mog dubokog doživljaja, a na isti način posmatram i ljude. Kroz svoje lavirinte sudbina me je vodila i uzbrdo i nizbrdo. Postavljala me je u situacije u kojima se suočavam sa svakim zlom pod kapom nebeskom, ali mi je takođe poklanjala svakakve lepote, boje i nadasve ljubav. Život je sila kojoj nema ravne, to je moj naveći životni nauk, ali čovek je neverovatno indiferentan prema svemu što ga okružuje, a da mu nije od eminetne koristi.

Gomilanjem iskustava sa ljudima svih boja, veroispovesti, zanimanja, sklonosti, dođoh do zaključka de se delimo isključivo na one koji delaju i one koji posmatraju. A posmatrači su skloni i da ukradu, prisvoje, iskoriste one koji život vide kao polje za oranje i sađenje. Ti posmatrači su glodari, nikako borci, a zbog tog svojstva preživljavaju sve društvene i prirodne katastrofe i množe se geometrijskom progresijom.
Miševi su oni ljudi koji se plaše života i osećanja. Oni beže u svoje male rupe pri samom nagoveštaju života. Oni traće vazduh koji udišu imitirajući život i osećaje. Žive u strahu od goreg, od lošeg, od dobrog, a sve pod izgovorom skromnosti. Oni nisu spremni ni na kakve žrtve, niti su odlučni u nastojanjima, jer suštinskih želja nemaju. Postoje, jer su se rodili, ali mrtvi hodaju ne remeteći ni zrno prašine na svojoj sudbinskoj putanji.
Miševi znaju da se sakriju iza religije, ali ni tu nisu fanatični niti istrajni. Njima je religija zaklon od stvarnosti, pa se, dok hodaju pognutih glava, mole bogu da svoj mali život provedu bez trzavica. 
Prosečan miš nema poštovanja ni prema sebi, ni prema bilo kome u svojoj okolini. On će pribeći finim poltronskim frazama, samo da bi izbegao komflikt. On će i zlo podržati, samo da ne dopre do njegove tanušne kožice, samo da se od njega ni kapljica znoja ne prolije. On će ići toliko daleko u bežanju od života, da će se spremno pokloniti pred licem samog đavola, ako tu nalazi svoj sitni mir.
Ovo dekadentno vreme tehnološke revolucije gura na površinu krajnosti. Zlo i bahato, bučno i neljudsko preuzima sve sfere društva, jer ko se dalje čuje, više može, više ima, više vredi. A ko se zlu ne suprotstavlja, ide iza senke i provlači se utrtom stazom. Ovo vreme je sve miševe isteralo iz rupa da grickaju život…Neka ih, kada se lavovi probude posle decenijske hibernacije, biće gladni.
Za sada, glodari se množe, kvare živote onih željnih življenja...a lepota stvaranja je negde iza zida od snova.