Grlite se, ljudi!

Svi znaju da se zagrljajem drugoj osobi prenosi emotivni impuls. Ne znaju svi, koliko je taj impuls neophodan. U poslednje vreme se sve više govori o tome, ali to je kao kad gladnom čoveku pričate o hrani, umesto da mu date nešto da pojede. Kao što nam škodi nedovoljno kiseonika u vazduhu, vitamina u hrani, ili kretanja u izmeni dnevih ativnosti, tako nas isto satire i emotivna pustoš koja hara našom svakodnevicom. Zagrljaj je najjednostavniji, najefikasniji i najbezazleniji način da jedni drugima pružimo emotivnu podršku, koja je svima potrebna.

Jedno američko istraživanje kaže da su čoveku potrebna četiri zagrljaja dnevno za preživljavanje, osam za održavanje, a dvanaest za rast. Ne znam koliko su te brojke tačne, jer bi u tom slučaju većina nas bila životno ugrožena, ali jedno je sigurno – sa zagrljajima se ne može preterati. Što više, to bolje.

Da, ponekad nam je potrebna konkretna pomoć. Ali najčešće nam treba samo malo više snage ili optimizma, da bismo prebrodili neki siv trenutak, a zagrljaj tu snagu daje. Čak i zagrljaj stranca, jer je to dodir kroz koji se prenose pozitivne emocije. O tome svedoči priča Australijanca Huana Mana. U teškoj emotivnoj krizi, Huan se vratio iz Londona u svoj rodni Sidnej. Dok je čekao svoj prtljag  na aerodromu, posmatrao je kako ostali putnici hrle u zagrljaj onima koji su došli da ih dočekaju, dok on stoji sam, kao stranac, u svom rodnom gradu. Potišten, uzeo je tablu kartona na kojoj je napisao „Besplatni zagrljaji“ sa obe strane i visoko je podigao iznad glave. Prvih petnaestak minuta ljudi  su prolazili pored njega gledajući ga u čudu. Napokon mu je prišla jedna žena i rekla mu: „Jutros sam ostala bez svog psa i veoma mi je teško“. Zagrlili su se. Uskoro su oboje bili mnogo vedriji nego pre toga, a odmah potom su počeli da im prilaze i drugi ljudi, kojima je isto tako bio potreban besplatan zagrljaj.

Huan Man  je nakon tog događaja započeo  kampanju „Besplatni zagrljaji“ http://www.freehugscampaign.org/ , koja se vrlo brzo raširila svetom i bez skupih reklama, „bustovanja“ na „fejsbuku“ i ostalih marketinšlh trikova. Prošle zime je grupa mladih ljudi iz Srbije, koja se pridružila kampanji, priredila akciju besplatnih zagrljaja u centru Beograda.

Naravno, ne moramo baš svi biti skloni da grlimo prolaznike, ali zagrljaj je dobar način da se pozdravimo s prijateljima i da ukućanima poželomo dobro jutro i laku noć. Ako ni zbog čega drugog, iz preventivih razloga, jer topi bes i kritiku efikasnije od svih reči. Pod jednim uslovom, naravno – setite se da pre nego što nekog uzmete u naručje ne jedete beli luk i, stavite neki dezodorans, zlu ne trebalo.

Milica Cincar-Popović