Her Majesty

Razmišljam o jednoj, jedinoj reči koja bi obeležila stvarnost u kojoj živimo. Prvo što mi pada na pamet je njeno veličanstvo BEDA.

Materijalna: Ljudi se dave u najstrašnijem siromaštvu, istovremeno gledajući užasnu dekadenciju svojih besčasnih sugradjana, koji postaju vlasnici njihovih života. Isterani iz kuća, bez struje, hrane, moderni "berači pamuka" ovog podneblja, poniženi i prokaženi tumaraju, bez cilja.

Duhovna: nameću se lažne i dekadentne vrednosti, dno se proglašava vrhom, biti pristojan u sveopštoj grabeži predstavlja samoubilački čin i siguran put u socijalno izopštavanje svake vrste, podsmeh okoline. Tolerancija je prognana iz svih društvenih segmenata, pravo na različitost se javno anatemiše i spaljuje na lomači.

Leksička: svaka iole značajna reč našeg bogatog jezika je masovno "silovana", uvaljana u katran i perje, obezvredjena, raskomadana. Bilo koji javni diskurs je namerno obesmišljen i sistematski uništavan. Na pominjanje najuzvišenijih pojmova kao što su "otadžbina", "pravda", "demokratija", "sloboda" narodu se okreće želudac, organizam ne može da podnese količinu licemerja, koja stoji iza višedecenijskih jezičkih zloupotreba.

Teško je podnošljiv ovaj svojevrsni lingvistički genocid.

Politička: uporna reciklaža fašizma i staljinizma, od salonskog do stadionskog, medijsko forsiranje političkih "vampira", tih neuništivih kadrova od 45' do dana, današnjeg. Nastavak razaranja svake društvene pore, uz pomoć druge i treće generacije potomaka naših dželata.

Isisavajući poslednje kapi preostale krvi, unapred se oblizuju nad novom porcijom sveže krvi naše dece, unuka...

Moralna: sistematski se razbija solidarnost i empatija, sebičluk je poželjna i neophodna osobina u društvenom napredovanju, osnovne životne vrednosti su izgažene pod pomahnitalim kopitima modernih Huna.

Njeno veličanstvo BEDA.

Menja haljine i odore pred razgoračenim očima naše dece i potomaka.

Nekrunisana kraljica zamka nehumanosti i oholosti, vladarka onoga, u šta se naš život pretvorio.