Julijanski kalendar za apolonske hramove

Prođe i ovaj Božića koji vasceli svet slavi, ali ne i mi. Mi smo ortodoksi, tvrdo se držimo onog prvog kalendara, Julijanskog, a njega natežemo i usklađujemo, ali stalno kasnimo za ostatkom sveta i to čitave dve nedelje. I istrajavamo u svojoj posebnosti. Bez obzira da li smo u pravu ili nismo, opet smo mimo vremena i hrišćanske zajednice kojoj pripadamo.

Iako ovo nije jedina stvar po kojoj se razlikujemo od ostatka sveta, bitna je za razumevanje srpske inatne prirode i srpske slepe odanosti tradicionalizmu. Sve su crkve tradicionalističke, takva im je suština, ali neke su taj tradicionalizam izvele na viši nivo. Ako zaboravimo na povampireni islamski fundamentalizam, ne smemo da zaboravimo da ga je u život vratila renesansa hrišćanskog. 

Primičemo se kraju druge decenije dvadet prvog veka, a jedino što grabi napred je tehnologija. Svrhe su joj monogostruke, a sve što je masovno sklono zloupotrebi.

Na scenu je stupila nova religija, aplolonizacija, slavljenje tela kao hrama bez duha. U telo se ulaže sve, a fizička lepota je imperativ, jer je dostupna. Sramota je biti ružan, ako možeš da vežbaš, da kupiš zdravlje, da jedeš zeleno i plaćaš armije uslužnih delatnika koji te mogu doterati stručno i u stilu najnovije mode, one veštačke, plastične, beskrajno neljudske savršenosti.

Pošla sam od kalendara, a stigla do manikira, pedikira i plastične hirurgije, ali to nije slučajno. Pitam se da li smo mi Srbi, mi ponosni pravoslavni, inatni, široke slavenske duše, ipak skloni pomodarstvu? Da li je naš ortodiksni fundamentalizam samo kvazi, samo još jedan modni krik, još jedan aspekt despotske vlasti da kontroliše stada bez livada?

Mnogo je kontradikcija, monogo nelogčnosti u državi gde se sve može uz pravu stranku i pravu meru veroispovesti. Baš sve uz člansku kartu i strogi post na tunjevini, morskim plodovima i dobrom vinu. A šta sa narodom kome se se ne da ništa, jer nije u stranci, niti je veroisposnik...posti često, jelovnik usklađuje sa stanjem u novčaniku, a ne sa Julijanskim kalendarom, a lep je po prirodi, divan, pravi primerak slovenske lepote na kavoj nam svet zavidi...  

U loncima krčka se sarma, prasići se tresu po oborima, prodavnice pune, redovi svuda i sve se plaća, sve se kupuje...od zdravlja, do duše, i sve ima svoju cenu... Odakle i dokle, pitam se i odbijam da stavim masku istih i progutam šarenu pilulu za zaborav.