Konkretno čedo brilijantnog uma dočekalo jubilej

Neće se svako složiti da je bio drag, ili da je bio društven, ili da blag, ali niko neće zaboraviti njegovu genijalnost, njegovu zaraznu energiju i njegovu čovečnost. Osvaldova energetska munja pogađala je direktno u metu, a ciljala je na društvene nepravde, na socijalne razlike, na osionost nezaslužnih i bahatost vladjućih. Nepogrešivo je ubijao gupost, koje se gnušao, koliko je se i plašio. Držao je da u gluposti čuči zlo i ni jedan osvešćen neće pribeći nepravdi, jer mu ne treba, neće oteti, jer ne mora, neće povrediti, jer oseća tuđu bol kao svoju.

Najbolji način da svoju energiju usmeri na pravo meso, direktno u izvor, bilo je osnivanje portala. Kroz pisanu reč na internetu kaže se mnogo jasnije i mnogo bolje i brže moe da se objasni i razloži problem, nego kroz ostale medije. Stoga je osnovao Konkretno.co.rs. Zašto baš Konkretno, baš zato što nije obilazio oko situacija, već je voleo konkretno da nasrne na stvar i reši je. A napisao je stotine članaka o situaciji u državi, koju je izabrao da zove domovinom, koju je voleo i poštovao kao oca i majku.

Kroz rad na portlu utkao je deo sebe, stoga slobodno mogu da kažem da je Konkretno Osvaldovo čedo. Ako sam mu ja bila ljubav, Konkretno mu je bio izdanak iz duše, seme razuma, koren života.

Kroz portal je, za ovih pet godina, prošlo na stotine autora sa preko 4000 autorskih tekstova, priča i izložbi.  A za Konkretno nije moga da piše svako. Osvald je "ručno" birao svoje pisce i morali su biti izuzetni kao i on. Imao je samo jedan uslov – kvalitet. Rigorozan prema sebi koliko i prema svojim autorima nije tolerisao kašnjenje, inspiraciju kao pojam nije poznavao, smatrao je da je pisac suštinski inspirisan svime što ga okružije i da su teme za pisanje kao voćke na ogromnom stablu koje rađa u izobilju. Tako je naučio mnoge mlade, talentovane, a nesigurne, da "opuste ruku", kako je to voleo da kaže, te da pronađu svoj izraz i dosegnu svoj maksimum.

Osvaldov um bio je neverovatna mašina u stanju da poveže nevidljive niti koje spajaju uzročno posledično sav život , u svim svojim pojavnim oblicima, a onda da kroz to fino štimovanje životnih struja sagleda sve uzroke i posledice određenog ljudskog dela. Razumeo je sve, nije praštao nikome. Nepravda je bila jedna ogromna vetrenjača sa kojom se valjalo boriti svaki dan. On se borio kroz Konkretno, držeći kormilo pravo uz vetar, dajući smernice pravim vrednostima i jasan putokaz onima koji su spremi da krenu na put kojim se ređe ide.

Borba za opstanak Konkretnog trajala je čitavo njegovo postojanje i traje i dalje. Pet punih godina. Jubilarnih i za ponos svima koji su prošli kroz portal ili su još uvek tu, verni jednoj ideji, jer ovde se osećaju kao u svojoj kući, okruženi porodicom zdravorazumskih ljudi čista srca.

Zašto borba, jer je Konkretno portal bez zaleđine i bez soli na repu. Nema pardona u načinu izbora tema, jer ga ne finansira niko. Sam sebe finansira, ne očekujući od toga nikavu zaradu, apelujući povremeno na ljude dobre volje i one željne izuzetnosti.

Konkretno je za pet godina svog postojanja osvojio sve kontinetne. Čita se svuda gde nas ima, a Srba ima i na Madagaskaru i na Aljasci, emigriramo glavom bez obzira i ne osvrćemo se mnogo...iza sebe ostavljamo samo po neku suzu željnicu, onih koji nas ispraćaju u beli svet po bolje danas i sutra.

Većina autora koji su se odlučili da poslušaju Osvaldovo: "Hoćeš li da pišeš za nas?" sada ima svoje reči u tvrdom povezu i većina njih se sa ponosom seća portala svog prvog skoka u svet lepe književnosti i dobre društvene kritike.

Osvald se borio do kraja, poslednje dane svog života proveo je čitajući i lektorišući i znao je da ni ja neću odustati od borbe, jer smo Konkretno negovali zajedno, kao svoje jedino čedo, kao otisak sebe u vremenu sadašnjem i budućem.

Osvalde, dušo duše moje, uspeli smo, evo nas u šestoj godini, stasavamo za školu i podjednako smo orni za borbu, pera su nam oštra i čujemo se dalje nego ikada.

Ovim putem zahvaljujem se svim autorima sa portala i svim dobrim ljudima koji su nas podržali i omogućili ne nama, već Srbiji, da čita reči koje će zvoniti mnogo pošto nas ne bude bilo.