Ljudi koji rade ( ili propast civilizacije)

Tog ranog jutra, kada sam došao sa posla, jednostavno nisam mogao da zaspim, iako sam bio poprilično umoran. Kada sam posle klope legao u krevet osetio sam kako me hvataju grčevi u plećkama i kako se usred smirenja i opuštenosti moji nervi opuštaju i trepere. Trzaju! Mogao sam to da prepišem umoru, napetosti, neredovnom ishranom i lošem načinom života. Sve u svemu, to treperenje brzo prođe i ja utonem u san...

Ali, jutro donosi novi dan. Probudio me je zvuk mašine za sabijanje zemlje koji trese prozore, nakon kojeg dolazi pesak, a zatim valjda betoniranje. Bila je to zaglušujuća buka. Ćutao sam i ležao u krevetu neko vreme i osluškivao... Za mene sna nije više bilo. Ustao sam i podigao roletne. Odmah sam ugledao kamion sa peskom parkiran ispred moje kuće, zatim nekoliko ljudi koji rade svoje poslove. Komšija preko puta koji se bavi prodajom poljoprivrednih mašina svih vrsta radio je svoj posao. Sada je betonirao prilaz onom delu gde se vrši prodaja svih tih mašina.. A kada se vrši prodaja takvih mašina to podrazumeva mnogo rada, manevrisanja, utovara viljuškarima i vezivanja raznim sajlama. Sve to znam, jer često imam priliku da kroz prozor posmatram šta to ljudi rade. Tako je bilo i ovog jutra.... Skuvao sam kafu, zapalio cigaretu i gledao. Posmatrao sam te ljude. Dva debela i starija lika koji lopatama izbacuju pesak iz prikolice kamiona i dva mlađa lika koji to rasprostiru po površini za betoniranje... Negde oko tri tone. Posle je stiglo još peska, ali malo manje. Zatim je stigao neki drugi pesak, koji su ovi ljudi koji rade takođe istovarili lopatama, a zatim šljunak koji su takođe istovarili istim alatom... Ona mašina za sabijanje je u međuvremenu radila svoj posao. Tj, čovek koji je bio zadužen za nju. Dok je on to radio, ostali su odmarali... Čekali su da dođu na red... Ja sam sedeo kraj prozora i posmatrao. Proučavao sam lica tih ljudi. Svi su oni u mašineriji... Mora da se radi i mora da se šljaka, mora da se prehrane mnoga usta...  A tu su deca, unuci, žene, snaje, svekrve i pitaj Boga čija još!?...  Daleko od toga da ja ne radim!... Radim već godinama! Dve decenije i više. Proizvođač sam prehrambenih proizvoda. Hranim ljude, mesim hleb nasušni. Ali u tom trenutku osećao sam se dobro. Oni rade, a ja gledam. Pijem kafu, razmišljam o doručku i ručku i o popodnevnoj dremci. U tom trenutku sve to deluje lepo. Ali isti je ku**c!. Kad ja krenem na posao, na dugo putovanje u noć, ti ljudi odmaraju od svog rada, gledaju TV-e, vode ljubav sa supružnicima i misle da su srećni!!! Zatim odu na počinak, da se odmore i u novom jutru nastave sa svojim poslom. I tako iz dana u dan... Iz dana u dan. A onda život prođe. A kad prođe onda razmišljaš gde si trebao da doneseš odluku da promeniš nešto. Ali, nisi mogao da promeniš ništa. To je bila tvoja sudbina. Radio si ono što si ŽELEO, ili si radio ono što MORAŠ!. Kako god da okreneš morao si da radiš. I naravno, sve to stoji. Dokle god svako radi svoj posao sve će funkcionisati! To je temelj društva. To je sistem života, razvijanja ali i razapinjanja. Ja ne znam čemu ti ljudi teže! Ja ne znam čemu uopšte ljudi teže! Neki za bogatstvom, neki se bore za osnovne potrepštine i mir u kući. Neki za slavom... Svako za nečim žudi! Pa makar i potajno. A opet, mali je broj kome se sve te želje i čežnje ostvare. Robovi smo društva, sistema, vladajućih klasa, religijskih dogmi!... Sloboda je neostvariva želja siromašnih i potlačenih. Ali tako ne može. Nikad nije ni moglo, niti će ikada biti. Svašta se radilo u zadnjih nekoliko vekova. U zadnjih hiljade i hiljade godina unazad!... Robovi društva su stvarani postepeno i sistematski. A činjenica je da bez ROBOVA nema prosperiteta!... Bez robova ne bi bilo podeljenih kasti. Ne bi bilo visokih staleža, ni srednjih, ni niskih...ni onih najnižih. Vladajuća kasta već vekovima sprovodi svoju zamisao.

II deo

Ne smemo zaboraviti ( Barem Mi, čije je interesovanje okrenuto u tom smeru) da je Evropa uništila tri najveće civilizacije sredinom 15. ili 16.veka. A uništili su je Španci, pod blagoslovom Hrišćanske-Katoličke vere koja je u svojoj BOGOMDANOJ PROSVEĆENOSTI učinila dobro delo za siromašnog sina jednog stolara. A taj siromašni sin nije imao takvu viziju sveta. I ON je prevaren... Perez je, kao španski moreplovac i vojskovođa, uništio Peru i narod Inka. Kortez, takođe španac, uništio je civilizaciju Asteka. Kolumbo je otkrio Ameriku, ali po njemu nije dobila ime. Dobila je po Amerigu Vespućiju. A Ameriku je prvi otkrio Lajf Erikson, norveški viking i tu zemlju je nazvao VINLAND, jer je bila bogata vinovom lozom. Bilo je to početkom, 1000 i neke godine... On nije bio spreman za rat i starosedeoci su ga oterali iz te zemlje... Sve što je posle usledilo bila je to laž, obmana i prevara koju istorija piše pod diktatom. Civilizacije poput Inke, Maja i Asteka teško da su se mogle uništiti. Evropljani su to ipak učinili.Učinili su sve da razore taj svet! Lažima i prevarama! I vojnom i oružanom prednošću... Učinili su sve da se istorija nekih naroda izbriše iz istorije i sa lica zemlje. Evropljani su osvajači, kolonizatori, nametljivci, grabljivci za zlatom, rubinima i draguljima... To je počelo pre 6 vekova. A i danas to isto traje. Evropa je zauzela svet! I Evropa i dalje sprovodi svoje delo uništenja i kolonizacije... Sve što je moglo da se uništi, Evropa je uništila! Mnoge narode, civilizacije... Francuske i Engleske kolonije su u svojoj gramzivosti, otimanju, mučenju, sprovođenju diktature i terora, (a ništa manjim što su učinili Hitler i Staljin nekoliko stotinu godina kasnije ) sakrili su to pod velom i odorama Rimskog Pape, Inkvizicije i nasilnom pokrštenju naroda koji nisu pod tvojim „ Nebeskim svodom“ !... Samo zato da bi izgradila svoju istoriju. I izgradila je na lažima, na pohlepi, na zlostavljanju i mučenju... Divno! Sagledajmo malo u prošlost i istoriju i videćemo da je propast već uzela maha. Ostaje još da se i ova civilizacija uništi. Pa da se krene iz početka... Ako je početak uopšte moguć. Jer, kraj je započeo odavno. A da mi nismo ni svesni toga!

Autor: Sava Grujić