Mali Plavi Princ

Osetili smo tog trena oboje da nešto nije u redu. Mislili smo da smo rekli sve, ali nekako da se otvorio vulkan bola koji je počeo da izlazi brzinom sveg lošeg i koji čezne da bude izbačen. Poput lošeg života u organizmu koji se vodi samo kada si student i kada nemaš za kvalitetan alkohol. Onda organizam počne da traži, da čezne za zdravljem i vapaj se čuje jako daleko. Svi bližnji mu prisustvuju i on je dobar zato što čisti sve negativno. Loša strana je što ne bira ni vreme ni mesto. Svako ko je ispred vas će nastradati, jer loše mora biti izbačeno i pokušati to loše pretvoriti u dobro bi značilo biti dobar čovek. Napraviti nešto prelepo od toga bi značilo biti plemenit čovek koji, i povrh svojih boli, deli ljudima radost. Zašto? Jer ona pobeđuje čak i najtužniju vest.

,,Nasmej se makar malo!“ je mantra koju sam čula od jedne Suncem obasjane osobe. Kada sam počela da je primenjujem, ljudi oko mene su počeli da vade svoje davno zaboravljene osmehe na lice. Mali Princ, kako ga zovem, sjajni plavi dečak... Voli da voli ljude, i voli da priča o energijama. Svašta voli još da radi, ali nekako sve što on voli se može svesti na jednu reč: Ljubav. Uvek sam ovu reč pisala malim slovom, jer je zajednička imenica, nije vlastita. Ali baš zato što je zajednička, a po strukturi je vlastita, morala sam se vratiti i ispraviti je u njeno prirodno stanje i prirodni habitat sa velikim početnim slovom. I to je Ljubav kakva se želi i traži. Da bude svačija a opet ničija, da se njome igra i daje onima kojima je najpotrebnija u tom trenu i onda se vrati tamo odakle je potekla, ili pak ode negde treće. Ona je poput energije, ona jeste energija, atom, kao što ga naš Mali Plavi Princ ima. Uvek ga nosi sa sobom i širi ljubav, iz svog tela daje ono najbolje. Od lošeg pravi jako lepo i postaje plemenit svakim pogledom, osmehom, željom. Jer, njegove želje su na sveopštem nivou i daju dobro svakome. Njegove želje se ostvaruju, jer je i sam osetio bol i ne želi da se to ponovi. Zato on sada seje Ljubav, daje je, a za uzvrat traži samo osmeh… ,,Nasmej se makar malo!“ govori ako mu ne uzvratite osmehom. Duri se poput deteta, a ume da voli kao čitavo obdanište. Ipak, srećan je kad mu uzvratite emociju, tada je najsrećniji, tada on daje najviše od sebe, njegov atom postaje vasiona. Iz njega isijava samo najlepše.

Ali, ne dajte se zbuniti, jer ovaj naš Mali Princ nije oblikovan u ljudsko obličje. On je dete po prirodi i ponašanju, ali on je energija koja ide od osobe do osobe i daje svakome šta mu treba. Zapravo, pokazuje ljudima ono najlepše u njima samima. Kada se to desi, on čeka osmeh i pogled, kao dokaz da je svoju misiju dobro izvršio i da sada može da ide dalje. Dalje do sledeće osobe kojoj treba pokazati gde je ona to najlepša i vratiti joj pogled pun zadovoljstva i ispunjenosti. Naš dečak postaje veći i jači svakim osmehom koji ga zavrti tako jako da svaki put, kao prvi, spoznaje lepote ljudi i vasiona o kojima mašta i divi im se. On pronalazi te vasiona u mini sferama opipljivog i vidljivog i daje im smisao. Otkriva sve davno zaboravljeno, raščlanjuje do detalja i onda spaja. Svaki atom deli i preoblikuje ga tako da bude ispunjen samo pozitivnošću. Daje dušu onome što je odavno prestalo da živi, a i dalje diše. Usmerava one koji hodaju zatvorenih očiju ka svetlu i ozdravljenju, ka pravim odlukama, ka veselju.

,,Nasmej se makar malo!“, to kaže svaki put, i upali. Onda mi ostali, podučeni iskustvom, prenosimo mudrost i mantru ka ostalima kojima je ona preko potrebna. I tako, širi se i raste Ljubav, pozitivnost i sreća, a naš Mali Plavi Princ se osmehuje sa bilo kog kontinenta, države, i maše nam, i jako, jako ali baš jako želi da se nasmejemo. Tužan pogled traje do tada, nakon čega se pretvara u razvučene usne i radost, širi ruke i grli, svuda po telu, i uzduž i popreko, i svuda svuda, baš svuda, dok se osmeh ne rastopi po celom telu. Tada je Mali Plavi Princ zaista srećan i nastavlja misiju dalje, dok maše poskakujući ka veselju, ostavljajući sreću iza sebe, želeći samo dobro i najbolje.